Солярис. Серия 2 (фантастика, реж. Андрей Тарковский, 1972 г.)

Солярис. Серия 2 (фантастика, реж. Андрей Тарковский, 1972 г.)

SUBTITLE'S INFO:

Language: Serbian

Type: Human

Number of phrases: 475

Number of words: 2911

Number of symbols: 13346

DOWNLOAD SUBTITLES:

DOWNLOAD AUDIO AND VIDEO:

SUBTITLES:

Subtitles prepared by human
00:01
SOLARIS Drugi deo - Uđi. - A ti? Ja ću za tobom. Moram da zatvorim ulaz. Da li je sve u redu, udobno? Da, hajde požuri. Mogao si makar da kucaš. Učinilo mi se da čujem da pričaš sa nekim. Tim pre. Imao si posetioce? Rešio si to na vrlo čist način. Dobro, nećeš umreti od toga. Nadam se da si bio umeren na početku. Narkotici, otrovi, barbiturati, šta? Ako si došao ovde da zbijaš šalu, možeš slobodno ići. Nećeš mi valjda reći da nisi probao hladno oružje? Zatvorio si je, pritisnuo dugme, i to je to! Sledeći put ne smeš paničiti. Pokušaj sa lansiranjem iz hodnika. - Šta je to bilo? - Ne znam. Ali makar smo uspeli da nešto ustanovimo.
04:52
- Ko je to bio? - Umrla je pre 10 godina. Video si materijalizaciju tvoje predstave o njoj. - Kako se zvala? - Hari. Sve je počelo posle eksperimentisanja sa X zracima. Dejstvovali smo na Okean jakim snopom rentgen zraka. Da, ali ovo je... Srećan si. Ova žena je samo tvoja prošlost. Zamisli da si video nešto drugo, nešto što nikada nisi upoznao, već samo uobrazio. Ne shvatam na šta misliš... Okean je nekako ispitao naše moždane centre, iz kojih je izdvojio izolovane delove sećanja. - Misliš da će se ona vratiti? - Hoće i neće. - Hari dva... - Može ih biti beskonačno. - Zašto me nisi upozorio? - Ne bi mi verovao. Uplašio sam se i postupio ne sasvim... Ne lupaj glavu. Reč je o likvidaciji stanice.
06:24
Ja sam zato i poslat. Ako ja sastavim izveštaj, da li ćeš ga ti potpisati? Šta ako je ona bila kontakt koji smo čekali toliko dugo? Noć je ovde najbolje vreme. Nekako me podseća na Zemlju. Možeš da zalepiš papirne trake za otvore za ventilaciju. Noću podseća na šuštanje lišća. Gibarianov izum. Prost kao i sve genijalno. Sartorius se nama ismevao, ali i on takođe ima nešto slično sakriveno u svom ormanu. Treba da se odmoriš. Videćemo se kasnije u biblioteci. Pripremio sam ti knjige. Snaute, da li si to ti? Krise, gde si? Dođi ovamo. Tako je mračno... Dođi ovamo, nemoj se plašiti! Hari! Vrata se otvaraju na drugu stranu, Hari! Izdrži, odmah se vraćam. Kada sam videla da te nema, uplašila sam se. Zdravo, Krise! Jedva te čujem. Šta sad radiš?
13:54
Ništa. Sartorius želi da nas vidi u laboratoriji. U redu, odmah dolazim. Kris, šta je sa mnom? Možda imam epilepsiju? Ovo je moja žena. Kako ste? Zdravo. Čekali smo vas. Nisam mogao da se oslobodim. - Da li je ovo vaše? - Ne, Snautovo. Koliko sam mogao da primetim, oni su sastavljeni... - Nazovimo ih jednostavno "Posetiocima". - Odlično. Dok je naša struktura atomska, oni se sastoje od neutrona. Ali svakom neutronskom sistemu nedostaje stabilnost. Po meni, njih stabilizuje magnetno polje Solarisa. Imate izvanredan primerak. To je moja žena! Moje čestitke. Oduševljen sam. Uzmite uzorak krvi od vaše "žene". - Zašto bih? - To će vas malo otrezniti. Šta ti misliš, Snaut? Svi ste mi preko glave!
17:24
Koristio sam kiselinu da izgorim krv, ali ona se regeneriše. Samo-regeneracija? Besmrtnost! Faustov problem. Vata nije potreba. Da li ste kvalifikovani da izvršite obdukciju? Ona je moja žena. Zar ne shvatate? Humanije je eksperimentisati na njima nego na zemaljskim zečevima. To bi bilo kao da sam sebi odsečem nogu. Da li si osećala bol kada si se povredila o vrata? Bol? Naravno! I ako vas ikada uhvatim da pokušavate nešto na njoj... Vrlo ste srećni što ste uspostavili emocionalni kontakt sa njima. Možda je to i prijatno, ali... - Šta? Zavidite mi? - Možda i zavidim. Ne, vi ne zavidite. Vi ništa niste krivi, krivica je moja. U čemu? Kada se konačno pretvorite u bogalja, bez ruku i nogu, pozovite nas. Nosićemo za vama nokšir. - Prema kome ste sve krivi? - I prema vama, takođe... To je snimao moj otac a i ja sam ponešto.
22:14
Da ti kažem... Ja ne poznajem samu sebe, ne sećam se. Kada zatvorim oči, ne mogu da se setim kako izgleda moje lice. Da li ti znaš ko si? Kao svaki čovek. Ta žena u beloj bundi, ona me je mrzela! Ona je umrla odavno, pre nego što smo se upoznali. Zašto me obmanjuješ? Sećam se da smo pili čaj, i da mi je rekla da napustim kuću. I ja sam odmah otišla. Sećam se vrlo dobro. Šta se dogodilo posle toga? Posle toga sam ja otišao. To je bio poslednji put da smo se videli. Gde si otišao? U drugi grad. - Zašto? - Bio sam premešten. Zašto si otišao bez mene? Zato što nisi htela. Da, sećam se toga. Izvini. Prolazio sam i učinilo mi se da nespavaš. Šta se dogodilo? Regeneracije je usporena. Dva tri sata ćemo biti slobodni od njih. I došao si usred noći da mi to kažeš? Reći ću ti tačno zašto sam došao.
25:09
Sartorius i ja mislimo da pošto Okean izvlači posetioce iz nas za vreme sna, možda bi bilo u našem interesu da mu saopštimo naše budne misli. - Da, ali kako? - Snopom zraka. Možda će tada razumeti i poštedeti nas ovih priviđenja. Opet te ludačke rentgenske propovedi o veličini nauke? Moduliraćemo taj snop moždanim talasima jednog od nas. Jednog od nas, znači naravno ja? Zapis svih mojih misli? Šta ako želim da ona umre, da nestane? Poveriti sve toj... sluzavoj masi? Već mi je zaposela dušu. Krise, gubimo vreme. Sartorius predlaže drugi projekt. Anihilator. Da uništi samo neutronske sisteme. Šta je to? Ucena? Ubedio sam ga da bi trebali da počnemo sa encefalogramom. I još jedna stvar... Zaboravi sve to, za sada. Sutra je moj rođendan. Smatraj se pozvanim. - Pokušavaš da nas pomiriš? - Da, pokušavam.
26:25
Ne viči. Ovde spavaju. Spava? Već je naučila da spava? Ovo se neće dobro završiti. Šta onda predlažeš? Ništa. Dakle, doći ćeš? Sutra u biblioteci. Postavićemo sto. Tamo makar nema prozora. A sada idemo, Sartorius čeka. Ona spava. Šta ako krene zamnom? Nemoj da zatvaraš vrata. Kakava vrata? To je samo privid. Odmah se vraćam! Kuda ćeš? Oprosti mi! Zašto ne spavaš? Ti me ne voliš. Prestani Hari. - Moramo da razgovaramo. - O čemu? Ne znam odakle sam se pojavila. Možda ti znaš? O čemu pričaš? Ako znaš, a ne možeš da mi kažeš, iz nekog razloga, možda jednog dana hoćeš, Krise? O čemu pričaš? Stvarno ništa ne shvatam.
30:35
Nećeš da kažeš, plašiš se. Onda ću ja da kažem. Ja nisam Hari. Hari je mrtva... Ona se otrovala. A ja sam neko drugi. - Ko ti je to rekao? - Sartorius mi je rekao. Sinoć? Bolje bi bilo da si mi ti to rekao. Oh, Bože! U čemo je razlika? Kako si živeo sve to vreme? - Da li si voleo nekog? - Neznam. Da li si me se sećao? Da, ne uvek. Samo kada sam bio nesrećan. Mislim da nas neko obmanjuje i što je duža ta obmana, biće sve gore za tebe. Kako da ti pomognem? Reci, šta je bilo sa njom? Svađali smo se. Pred kraj smo se puno svađali. Spakovao sam svoje stvari i otišao. Učinila je da shvatim... Nije rekla direktno.
32:28
Kada živiš sa nekim dovoljno dugo, reči nisu neophodne. Sutra dan sam se setio da sam ostavio preparate u frižideru. Doneo sam ih iz laboratorije i objasno joj kako deluju. Uplašio sam se i hteo sam da odem do nje, ali onda sam pomislio da će to izgledati kao da sam ozbiljno shvatio njene reči. Trećeg dana sam ipak otišao do nje. Kada sam ušao već je bila mrtva. Na ruci je bio trag od uboda. Kao ovaj? Zašto je to uradila? Mislim da je osetila da je više ne volim. Ali tebe volim. Kris! Tako te volim. Spavaj, spavaj. Ja ne umem da spavam. To nije san. To je nekako kao u krug. Ne dolazi iz mene. Dolazi iz daleka. Verovatno su svi snovi takvi. Mislim da se naš slavljenik neće pojaviti.
35:03
- Zašto? - Možda ima goste? O, svi ste na okupu. Kasniš sat i po. Šta to čitaš? Ovo je sve đubre! Đubre! Gde, dođavola... Evo! Dolaze noću, a nekada treba i spavati. Eto problema - čovek izgubi sna. Bolje ti pročitaj. Ja sam nešto uzbuđen. "Ja znam, senjor, samo jednu stvar. Kada ja... Kada ja spavam, ne znam za strah, za nadu, za posao, blaženstvo. Hvala onom ko je izmislio san. Jedinu od svih moneta koja izjednačava pastira sa kraljem, budalu i mudraca. Samo u jednom je san loš - kažu da veoma liči na smrt. Nikada pre, Sančo, nisi izgovorio tako prefinjene reči." Sve je to lepo. Mogu li i ja da kažem neku reč? Predlažem da nazdravimo Snautu, njegovoj hrabrosti, i njegovom odanosti poslu. Za nauku! I za Snauta!
38:11
Nauka? Glupost! U ovoj situaciji svi smo jednako bespomoćni. Moram da vam kažem da mi nećemo da osvojimo kosmos. Mi samo želimo da proširimo Zemlju do njegovih granica. Nama netrebaju drugi svetovi. Nama treba ogledalo. Mi se bojimo kontakta i nikada ga nećemo ostvariti. Mi smo u glupom položaju čoveka, koji se bori za cilj koji mu netreba. Čoveku je potreban čovek! Pijmo za Gibariana. Za sećanje na njega! Iako se uplašio. Ne, Gibarian se nije uplašio. Postoje i gore stvari. Umro je od beznađa. Mislio je da se sve to dešava samo njemu. O čemu pričate? Sve je to samo "dostojevština" i ništa više. Šta mislite ko ste da nas učite? Ja znam svoje mesto. Ja radim.
39:57
Priroda je stvorila čoveka da bi je upoznao. U njegovom kretanju ka istini, čovek je osuđen na znanje. Sve ostalo su ludorije. Dozvolite da vas pitam, zašto ste vi došli na Solaris? Kako zašto? Osim "romana" sa vašom bivšom ženom, ništa vas ne zanima. Danima se izležavate u krevetu iz idejnih razloga. Da li ste tako shvatili vašu dužnost? Izgubili ste kontakt sa realnošću. Izvinite, vi ste jednostavno lenji. Dosta! - Pijmo u Gibarianovo ime. - Ne za Gibariana, za čoveka! Hoćete da kažete da on nije bio čovek? Prekini, Kris! Bolje da se ne svađamo. Na kraju, danas je moj rođendan. Ja mislim da je Kris dosledniji od vas dvojice. U ovim nehumanim uslovima samo se on ponašao ljudski. Dok se vi pravite da vas se to ne tiče, i da su vaši "posetioci" samo spolja, neprijatelji. A u stvari to ste vi sami, to je vaša savest.
41:24
Ja verujem da me Kris voli. Možda, on nevoli mene, već me štiti od samog sebe. Po meni, onaj ko je živ... Ne, to nije važno. Nije bitno zašto čovek voli. Ne, to nije Kris. A vi! Sve vas mrzim! Ne prekidajte me. Ja sam ipak žena! Žena? Vi niste čak ni ljudsko biće. Shvatite to, ako ste uopšte sposobni da razumete bilo šta! Hari ne postoji! Ona je umrla! Vi ste samo ponavljanje, mehaničko ponavljanje! Kopija! Matrica! Da, možda. Ali ja...Ja postajem ljudsko biće! Mogu da osećam isto kao i vi. Ne mogu da živim bez njega. Ja... Ja ga volim.
43:14
Ja sam ljudsko biće! Vi ste veoma okrutni. Ustanite! Odmah ustanite! Dragi moj! To je najlakše od svega. Nepotrebno se svađamo. Gubimo dostojanstvo i ljudski lik. Ne, vi ste ljudi, svaki na svoj način. Zato se svađate. Nadam se da vam ne smetam? Dobar si ti čovek. Samo loše izgledaš! U stvari, ja sam neraspoložen. Pomozi mi malo. Zar čovek koji je skoro dao svoj život zbog nekog glupog kontakta, nema prava da se napije? Naravno da ima, moralno pravo. Reci mi, da li veruješ u našu misiju? Ostaću budan još neko vreme. Važno je ne zaspati. Idem do Fausta.
46:00
Naš Faust - Sartorius u laboratoriji traži sredstvo protiv besmrtnosti. A mi? Hajde da otvorimo sve otvore i vičemo dole. Da li će nas čuti? Samo kako se zove? Možda bi trebalo da ga išibamo? Ili da mu se pomolim... Šta nije u redu? Zatvorio sam vrata na biblioteci. Ona je sama tamo. Idi. Osećam se mnogo bolje. Stanica menja svoju orbitu. U 17 časova će biti 30 sekundi bestežinskog stanja. Nemoj zaboraviti. Hari! Oprosti, dragi! Malo sam se zamislila. Nešto nije u redu? Ne. Ne, sve je u redu. Sve je u redu. Popila je tečni kiseonik... Učinila je to iz očaja. Dalje će biti još gore. Što je duže sa tobom, sve više postaje ljudsko biće. - Uzmi primer Sartorijusa. - Hvala za savet. - Šta ćeš uraditi? - Čekaću dok se ne vrati.
54:37
A onda? Napustićeš stanicu? Kris, ona može živeti samo ovde, na stanici. Šta da radim? Volim je. Koju? Nju? Ili onu u raketi? Vratiće se. Ona će se pojaviti ponovo. Ne pretvaraj naučni problem u ljubavnu priču. Imao sam predosećaj da će se ovo loše završiti. Trebao bi da joj pomogneš. Strašan prizor. Nikako ne mogu da se naviknem na ta uskrsnuća. Da li sam to ja? Ja, Hari. Šta? Šta? Zašto? Ne, to nisam ja... Ja nisam Hari. A ti... Šta ako ni ti nisi... - Ne govori, Hari. - Ja nisam Hari! Dosta! Možda tvoja pojava treba da me muči, možda, usluga Okeana. Kakav sve to ima značaj, kada si mi draža od sve naučne istine sveta.
58:31
- Da li puno ličim na nju? - Ne, ti si ličila na nju. Ali sada si ti, a ne ona - prava Hari. Reci mi... Odvratna sam ti što sam takva... - Odvratno ti je! - Ne Hari, nije! - Lažeš! Treba da ti je odvrano! - Prestani! Ne dodiruj me! Volim te! Hari, šta je sa tobom? Ništa... Neću se vratiti na Zemlju. Živećemo ovde, na stanici. Plašim se. Aktivnost Okeana se povećava. To je tvoj encefalogram pomogao. Znaš. Ispoljavajući žalost, mi smo opustošeni. Možda je to istina. Patnja daje životu mračan i sumnjiv vid... Ne, ja ne priznajem. Ne priznajem. Ono što nije neophodno za naše živote, to njima šteti?
01:03:19
Ne, ni to nije tačno. To jednostavno nije tačno! Sećaš se Tolstoja? Njegovog mučenja u vezi nemogućnosti voljenja čovečanstva u celini. Koliko je vremena prošlo od onda? Ne mogu da procenim, pomozi mi. Eto ja te volim... A ljubav je osećanje koje se nemože objasniti. Može se objasniti samo razum, a voliš ono što može da se izgubi... sebe... ženu... otadžbinu. Do današnjeg dana, čovečanstvo, svet, bili su nedostupni za ljubav. Razumeš o čemu govorim Snaute? Ima nas tako malo! Samo nekolicina! Možda je razlog zbog koga smo ovde, da osetimo ljude kao razlog za ljubav? Ima groznicu. Kako je umro Gibarian? Nisi mi do sada pročao. Reći ću ti kasnije. Gibarian nije umro od straha... On je umro od stida. Stid! To je osećanje koje će spasiti čovečanstvo.
01:07:11
Mama, ja... kasnim dva sata. Znam. Kako si doputovao? Dobro. Ustao sam malo i ništa. Ponovo kasni. Idem da podesim. Imaš puno vremena. Neprijatno mi je, ali sam sasvim zaboravio tvoje lice. Ne izgledaš dobro. Da li si srećan? Sada je to shvatanje neumesno. To je veoma uvredljivo. Osećam se tako usamljeno. Zašto nas povređuješ? Šta si čekao? Zašto nisi telefonirao? Izgleda da živiš neobičan život. Neuredan si, sav prljav. Kako si došao u ovo stanje? Šta je ovo? Čekaj, odmah se vraćam. Hari... Kako si? Da li se osećaš bolje?
01:11:46
Gde je Hari? - Šta je to? - Nema više Hari. "Kris, žao mi je što sam morala da te obmanem. Neophodno je bilo za nas oboje. Ja sam ih sama zamolila. Ne krivi nikoga za ovo. Hari." Uradila je to zbog tebe. Snaut, slušaj... Smiri se, Kris. Kako se to desilo? Anihilacija. Svetlosni blesak i vetar. U poslednje vreme nismo se slagali. Slušaj, Snaut, zašto nas tako muče? Izgubili smo osećaj za kosmos. Drevnim ljudima je on bio dostupan. Nikada ne bi pitali zašto? Zbog čega? Seti se mita o Sizifu. Otkada smo poslali tvoj encefalogram, nijedan posetilac se više nije vratio. A sa Okeanom se dešavaju neshvatljive stvari.
01:14:18
Na površini su počela da se formiraju ostrva. Prvo jedno, a onda još nekoliko. Hoćeš da kažeš da nas je razumeo. Tako odjednom. Zato nam se javila nada, Kris. - Koliko imaš godina? - 52. Da li si dugo ovde? Zar nisi video moje podatke? Posle toliko godina na stanici, da li i dalje osećaš vezu sa životom tamo? Bojim se da sledeće pitanje ne bude o smislu života? Molim te, ne budi ironičan. To je banalno pitanje. Kada je čovek srećan, smisao života i druge večne teme ga retko zanimaju. Ova pitanja treba postaviti na kraju života. A kada nastupa taj kraj mi neznamo, zato smo u žurbi. Najsrećniji ljudi su oni koji se nikada ne interesuju za ta prokleta pitanja.
01:15:49
Pitanje - to je želja za saznanjem. A za očuvanje jednostavnih ljudskih istina, potrebne su misterije. Misterija sreće, smrti, ljubavi. Možda si u pravu. Ali trudi se da ne razmišljaš o tome. Razmišljati o tome je isto kao i znati dan svoje smrti. Nepoznavanje tog dana nas praktično čini besmrtnim. Dobro, u svakom slučaju, moja misija je okončana. I šta dalje? Povratak na Zemlju? Malo po malo, sve će se vratiti na normalu. Pronaći ću nove interese, nova poznanstva. Ali neću moći da im se potpuno posvetim. Nikada. I da li imam pravo da odbijem čak i imaginarnu mogućnost kontakta sa okeanom, prema kome moja rasa pokušava da pruži nit razumevanja? Da ostanem ovde, među stvarima koje smo oboje dodirivali, koje i dalje pamte naše disanje? U ime čega? Radi nade u njen povratak?
01:17:11
Ali ja nemam nade. Jedino što mi je ostalo je da čekam. Šta čekati? Ne znam. Nova čuda? Da li si sada u redu? Da, dobro se osećam. Po mom mišljenju, vreme je da se vratiš na Zemlju. Misliš? Preuzeto sa www.titlovi.com

DOWNLOAD SUBTITLES: