What really happened to the Library of Alexandria? - Elizabeth Cox

What really happened to the Library of Alexandria? - Elizabeth Cox

SUBTITLE'S INFO:

Language: Serbian

Type: Human

Number of phrases: 89

Number of words: 678

Number of symbols: 3732

DOWNLOAD SUBTITLES:

DOWNLOAD AUDIO AND VIDEO:

SUBTITLES:

Subtitles prepared by human
00:00
Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Tijana Mihajlović Pre 2 300 godina, vladari Aleksandrije su se zaputili da ispune jedan od najodvažnijih ciljeva čovečanstva: da sakupe sve znanje sveta pod jedan krov. Na svom vrhuncu, Aleksandrijska biblioteka je sadržala nezapamćen broj svitaka i privlačila je neke od najvećih umova Grčke. Međutim, do kraja V veka nove ere, velika biblioteka je nestala. Mnogi su verovali da je uništena u katastrofalnom požaru. Istina o usponu i padu biblioteke je daleko složenija. Zamisao za biblioteku je potekla od Aleksandra Makedonskog. Nakon što je učvrstio položaj osvajača, bivši Aristotelov đak je preusmerio pažnju na izgradnju carstva znanja sa sedištem u gradu sa njegovim imenom. Umro je pre početka gradnje, ali njegov naslednik, Ptolomej I, ostvario je Aleksandrove planove za muzej i biblioteku. Smeštena u kraljevskom delu grada,
01:03
Aleksandrijska biblioteka je možda bila izgrađena sa velikim helenskim stubovima, izvornim egipatskim uticajima ili kao jedinstven spoj oboje - ne postoje preživeli zapisi o njenoj arhitekturi. Znamo da je imala sale za predavanja, učionice i, naravno, police. Čim je zgrada završena, Ptolomej je počeo da je ispunjava prvenstveno grčkim i egipatskim svicima. Pozivao je učenjake da žive i uče u Aleksandriji o njegovom trošku. Biblioteka je rasla zahvaljujući njihovom doprinosu u vidu rukopisa, ali vladari Aleksandrije su i dalje želeli primerak svake knjige u svetu. Srećom, Aleksandrija je bila stecište za brodove koji su putovali Mediteranom. Ptolomej III je doneo zakon zahtevajući da bilo koji brod usidren u Aleksandriji mora da preda svoje knjige radi kopiranja. Nakon što bi pisari biblioteke prekopirali tekstove, zadržali bi originale i vraćali kopije nazad na brodove. Unajmljeni lovci na knjige su takođe pretraživali Mediteran tragajući za novim tekstovima,
02:03
a aleksandrijski vladari su pokušali da unište konkurenciju tako što su zaustavili sav izvoz egipatskog papirusa za izradu svitaka. Ove mere su donele na stotine hiljada knjiga u Aleksandriju. Kako je biblioteka rasla, postalo je moguće pronaći informaciju o više tema nego ikad pre, ali je bilo i mnogo teže pronaći informaciju o bilo kojoj posebnoj temi. Srećom, učenjak po imenu Kalimak iz Kirene se zaputio da radi na rešenju, stvarajući pinake, katalog od 120 tomova sa sadržajem biblioteke, prvi te vrste. Koristeći pinake, drugi su mogli da se snalaze u rastućoj kolekciji biblioteke. Došli su do nekih zapanjujućih otkrića. Hiljadu i šeststo godina pre nego što je Kolumbo isplovio, Eratosten ne samo da je shvatio da je zemlja okrugla, već je čak izračunao njen obim i prečnik s preciznošću od nekoliko kilometara njene stvarne veličine. Heron iz Aleksandrije je napravio prvi parni motor na svetu više od hiljadu godina pre nego što je konačno nanovo izumljen
03:04
tokom Industrijske revolucije. Nekih 300 godina nakon što je osnovana 283. g. p. n. e, biblioteka je cvetala. Međutim, 48. g. p. n. e. Julije Cezar je postavio opsadu oko Aleksandrije zapalivši brodove u luci. Godinama su akademici verovali da je biblioteka spaljena nakon što se stihija proširila na grad. Moguće je da je vatra uništila deo zamašne kolekcije, ali znamo iz antičkih zapisa da su učenjaci nastavili da posećuju biblioteku vekovima nakon opsade. Naposletku, biblioteka je polako nestala dok je vlast u gradu prelazila od grčkih, preko rimskih, hrišćanskih i na kraju muslimanskih ruku. Svaki novi skup vladara je gledao na njen sadržaj kao na pretnju umesto kao na izvor ponosa. Godine 415. n. e, hrišćanski vladari su čak ubili matematičara po imenu Hipatija jer je izučavao antičke grčke tekstove iz biblioteke, na koje su oni gledali kao na bogohuljenje. Iako Aleksandrijske biblioteke i njenih bezbrojnih tekstova više odavno nema,
04:06
još uvek muku mučimo sa najboljim načinima za sakupljanje, pristupanje i čuvanje našeg znanja. Trenutno imamo više dostupnih informacija i napredniju tehnologiju za njihovo čuvanje, iako ne možemo da budemo sigurni da će naše digitalne arhive da budu otpornije na uništenje od aleksandrijskih svitaka od mastila i papira. A čak i ako su naši rezervoari znanja fizički bezbedni, i dalje će morati da se odupru podmuklijim silama koje su uništile biblioteku: strahu od znanja i osionom uverenju da je prošlost prevaziđena. Jedina razlika je to što ovog puta znamo za šta da se pripremimo.

DOWNLOAD SUBTITLES: