Suez Crisis Part 1 of 2

Suez Crisis Part 1 of 2

SUBTITLE'S INFO:

Language: Serbian

Type: Human

Number of phrases: 127

Number of words: 1398

Number of symbols: 7663

DOWNLOAD SUBTITLES:

DOWNLOAD AUDIO AND VIDEO:

SUBTITLES:

Subtitles prepared by human
00:02
1956. godine, spor oko Sueckog kanala u Egiptu je doveo do svetske krize... i rata. Dve opadajuće kolonijalne sile, Britanija i Francuska, su očekivale laku pobedu nad Egiptom... ali su bile primorane na ponižavajuće povlačenje, dok su nove svetske supersile pokazivale njihove mišiće. To je bio jasan znak da je doba evropskog imperijalizma završeno i da je novi svetski poredak preuzeo njegovo mesto. Malo zapamćeni danas, događaji iz 1956. godine su imali velike posledice za Britaniju i Francusku, Arapski svet, Izrael i SAD. Ovo je priča o Sueckoj krizi, čiji su događaji oblikovali međunarodne odnose i u decenijama koje dolaze.
01:07
SUECKA KRIZA PRVI DEO Prokop kroz pustinju ,,Kičmena moždina Britanskog carstva" -Oto fon Bizmark, kancelar Nemačke 1871-1890 1869. godine, svetska navigacija je transformisana otvaranjem Sueckog kanala. Ovaj vodeni put koji je prolazio kroz egipatsku pustinju, dug 100 milja i napravljen od strane čoveka, je presekao 5.000 milja putovanja od Evrope do Azije, zato što brodovi više nisu morali da plove oko Afrike. Njegova izgradnja, koju je nadgledao francuski diplomata Ferdinand de Leseps, je trajala 10 godina i koštala je mnogo hiljada života egipćanskih radnika. Kompanija Suecki kanal, koja je bila vlasnik kanala, je bila privatna kompanija čiji su vlasnici bili mnogi akcionari, računajući francuske, austrijske i ruske investitore, kao i vladara ili Kediva Egipta, Ismail-pašu.
02:14
1875. godine, da bi otplatio svoje ogromne dugove, Kediv je prodao 44% kanala koji su bili u njegovom vlasništvu britanskoj vladi. Kao najveća svetska imperijalna i pomorska sila, Britanija se u početku protivila kanalu, videvši ga kao moguću pretnju, ali se kanal uskoro dokazao kao stvar od najveće koristi. 80% brodova koji su koristili kanal su bili britanski i postao je vitalna veza ka istočnim kolonijama Britanskog carstva i ka ,,dragulju u kruni"... Indiji. I tako je kontrola kanala i sigurnost Egipta postala vitalna britanska streteška briga. 1882. godine, kada je egipćanski bes zbog evropskog mešanja u njihovu državu eksplodirao u nacionalističku pobunu, koju je vodio pukovnik Ahmed Urabi, britanci su poslali vojnu snagu da interveniše.
03:26
Egipćanska vojska je uništena i Egipat je efikasno postao britanski protektorat za narednih 60 godina. Britanska kontrola nad Sueckim kanalom je bila velika strateška prednost u oba svetska rata. Ali posle pobede u Drugom svetskom ratu, Britansko carstvo je bilo u povlačenju. Indija, Pakistan i Burma(današnji Mjanmar) su dobili nezavisnost. Protiv britanske vlasti bile su pobune u Maleziji, Keniji i na Kipru. Egipat je formalno dobio nezavisnost 1922. godine. Ali Britanija je nastavljala da postavlja trupe tamo i vlada mnogim državnim poslovima. Tek su se 1947. godine britanske trupe povukle u takozvanu ,,Zonu kanala", po ranijem dogovoru sa egipćanskim kraljem Farukom, da britanci mogu da zadrže baze tamo sve do 1956. godine.
04:34
Ali egipćani su počeli da se okreću protiv Faruka. Oni su ga krivili zato što nije uspeo da spreči kreiranje jevrejske države Izrael i za poraz Egipta u Arapsko-Izraelskom ratu koji je usledio. Oni su takođe krivili kralja Faruka zato što je dozovlio britanskim trupama da ostanu u Egiptu. U Zoni kanala, britanski vojnici i civili bivaju napadnuti od sve veće neprijateljske lokalne populacije... sa nemirima, podmetanjem požara i borbama oružjem. Što je primoralo britance da uvedu vojnu kontrolu. Do 1952. godine, grupi nacionalističkih egipćanskih vojnih oficira, koja je poznata kao Pokret slobodnih oficira, je bilo dosta. Oni su preuzeli vlast vojnim pučem. Kralj Faruk je bio primoran da abdicira i otišao je da živi luksuzni život u egzilu u Italiji. Sledeće godine, Egipat je proglašen za republiku.
05:44
Pukovnik Gamal Abdel Naser je postao novi lider i predsednik Egipta, posvećen i harizmatičan arapski nacionalista, odlučan u tome da oslobodi Egipat od stranog uticaja. ,,Naser... se igra sa istokom protiv zapada do poslednjeg momenta." -Ser Evelin Šakbur, privatni sekretar Entoni Idna 1950-ih godina, Amerika i zapad su bili u sukobu sa Sovjetskim Savezom koji je poznat kao Hladni rat. Takozvana ,,Gvozdena zavesa" je delila Evropu, na komunistički istok i kapitalistički zapad... Oko sveta, obe strane su pokušavale da pridobiju prijatelje i spreče uticaj drugog. Egipat, najveća i najača arapska država, bi bila dobra nagrada za bilo koju stranu. Ali kojoj strani će se predsednik Naser okrenuti? Predsednik SAD-a Dvajt D. Ajzenhauer je želeo da pridobije Nasera, ali nije mogao da pristane na njegovu
06:50
ponudu za veliku trgovinu oružjem, ono bi najverovatnije bilo iskorišćeno protiv Izraela, koji su mnogi podržavali u SAD-u. Umesto toga SAD i Britanija su ponudile finansiranje izgradnje Asaunske brane, centralnog dela Naserovog plana da modernizuje egipćansku ekonomiju. Britanija je takođe pristala da izvede svoje trupe iz zone Sueckog kanala do juna 1956. godine. Ali onda, izbila je granična tenzija između Izraela i njegovih suseda, kada je izraelska vojska napala deo Gaze koji je kontrolisao Egipat i ubila 38 egipćanskih vojnika. Napad u Gazi je načinio Nasera odlučnijim da brže ojača i modernizuje egipćansku vojsku. Pošto SAD nisu htele da pomognu, Naser se okrenuo Sovjetskom bloku i potpisao je ogroman sporazum o kupovini
07:50
modernih tenkova i aviona od komunističke Čehoslovačke. Sporazum je viđen kao veliki trijumf za čitav arapski svet. Naser je još više naljutio Ameriku kada je uspostavio diplomatske odnose sa komunističkom Kinom. Za Ajzenhauera, jurenje saveza sa Naserom se dokazalo kao velika glavobolja i ponuda SAD-a i Britanije da finansiraju Asaunsku branu je povučena. To je bio potez koji će proizvesti ozbiljne posledice u svetu... koje ni Britanija niti Amerika nisu videle da dolaze. ,,Večeras će našim egipćanskim kanalom upravljati egipćani!" -Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta 1956-1970 26 jula 1956. godine, Naser je šokirao svet kada je objavio da će od ovog momenta Egipat nacionalizovati kompaniju Suecki kanal. ,,Iskopali smo kanal sa našim životima, našim skeletima, našim kostima, našom krvlju!" on je objavio. ,,Novac je
09:08
naš i Suecki kanal pripada nama. Izgradićemo Asaunsku branu na naš način!" Ako Britanija i Amerika neće da finansiraju branu, Naser je želeo da je finansira sam sa profitima iz kompanije Suecki kanal. Njegov govor je dobio ushićen odgovor od naroda Egipta. Naserov potez je bio u potpunosti legalan, vlasnici kompanije bi bili isplaćeni po fer cenama, ipak njegova odluka će započeti svetsku krizu... rat... i novu eru u balansu svetske moći. U Britaniji, premijer ser Entoni Idn je odgovorio besom na ono što je on video kao veliki napad na britanske nacionalne interese. 15.000 brodova je godišnje prolazilo kroz Suecki kanal. I sa bliskog istoka, oni su donosili bitne resurse bez kojih britanska ekonomija ne bi mogla da preživi...
10:17
,, ...kroz njega prolazi danas oko polovina nafte bez koje industrija ove države, zapadne Evrope, Skandinavije i mnogih drugih država, ne bi mogla da preživi. Ovo je pitanje života i smrti za sve nas." Naser je, kao što je Idn rekao, imao ,,njegov palac na našoj vazdušnoj cevi". Kao britanski ministar spoljnih poslova 1930-ih i u Drugom svetskom ratu, Idn je stvorio svoju reputaciju tako što se protivio ,,popuštanju" - politici koja je pokušavala da održi mir prihvatajući zahteve diktatora. Ali sada, sa slabim zdravljem i napetim nervima koji pomućuju njegov razum, on je ubedio samog sebe da je Naser još jedan Hitler ili Musolini - arapski diktator kojeg je britanija morala da uništi.
11:17
Predsednik Egipta, odlučio je, morao je da ode. Francuski premijer Gi Mole se složio sa Idnovom odlukom. On je imao dodatni razlog da se otarasi Nasera - Francuska se borila u žestokom ratu u svojoj afričkoj koloniji Alžiru protiv nacionalističkih pobunjenika... treniranih i snabdevanih od strane Nasera. Britanija i Francuska su sada u tajnosti počeli da planiraju vojnu operaciju da zauzmu kontrolu nad Sueckim kanalom, zbace Nasera sa vlasti i povrate njihov status glavnih svetskih sila. Tog leta, pod pritiskom od strane amerikanaca, Idn je pristao da održi međunarodnu konferenciju, u poslednjem pokušaju da nađe mirno rešenje za krizu. ,,Lankesterova kuća u Londonu je prirodno privukla poprilično veliki broj ljudi u danu otvaranja Suecke
12:25
konferencije. 22 države su imale predstavnike. Samo dve države, Egipat i Grčka, su odbile poziv na sudbonosni sastanak..." 18 od 22 države su podržale poziciju Britanije i Francuske, da se Suecki kanal vrati pod međunarodnu vlast - ponuda koja je odmah odbijena od strane predsednika Nasera. Državni sekretar SAD-a Džon Foster Dals je rekao britancima da, uprkos tome, Amerika neće podržati napad na Egipat... Dals je snažno verovao da bi vojna akcija protiv Nasera odgurala čitav arapski svet u ruke Sovjeta. Osim toga, predsednik Ajzenhauer se ponovo nadmetao za predsednika i ne bi mu dobrodošla distrakcija. To je bilo upozorenje koje je Idn kobno ignorisao.
13:25
Britanija i Francuska su već odabrale put ka ratu...

DOWNLOAD SUBTITLES: