Suez Crisis Part 2 of 2

Suez Crisis Part 2 of 2

SUBTITLE'S INFO:

Language: Serbian

Type: Human

Number of phrases: 129

Number of words: 1461

Number of symbols: 7757

DOWNLOAD SUBTITLES:

DOWNLOAD AUDIO AND VIDEO:

SUBTITLES:

Subtitles prepared by human
00:01
Jula 1956. godine, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je najavio nacionalizaciju kompanije Suecki kanal. Egipćani će od tog trenutka preuzeti kontrolu nad ovim bitnim strateškim vodenim putem, koji je spajao Evropu i Aziju. Britanija i Francuska su se oslanjale na put kanala za njihove vitalne zalihe nafte sa bliskog istoka, koja je snabdevala njihove ekonomije. U njihovim očima, Naser je bio pretnja, diktator koji je želeo da ujedini arapski svet protiv njih, uništi njihov uticaj na Bliskom istoku i severnoj Africi i iskoristi kontrolu nad kanalom kao oružje protiv njih. U tajnosti, Britanija i Francuska su se dogovorile da izvrše promenu vlasti u Egiptu - Zajednička vojna intervencija da zbace Nasera i povrate njihov položaj svetskih sila.
01:09
SUECKA KRIZA DRUGI DEO Sevrski protokol ,,Oktobar 1956. godine je bio jedan od najluđih meseci u istoriji." -Šimon Peres, direktor i general u ministarstvu odbrane Izraela 1953-1959 Ali nije bila ni Britanija niti Francuska ta koja je udarila prva protiv Nasera... to je bio Izrael. 29. oktobra, izraelski padobranci su sleteli u egipćanski Sinaj, preuzimajući kontrolu nad strateškim Mitla prolazom i omogućavajući invaziju kopnenim snagama. U UN, Izrael je insistirao da je reagovao u samoodbrani, protiv napada od palestinskih boraca poznatih kao fedajini, koji su atakovali iz baza u Gazi i Sinaju. ,,Izrael je odlučan u tome da uništi baze u Sinajskoj divljini... iz koje su ubistva, smrti i odvraćanja lansirani protiv..." Ali nije bilo fedajinskih baza u Sinaju.
02:19
Britanija i Francuska, tvrdeći da reaguju u ime međunarodne zajednice, su poslale ultimatum obema stranama. Prestanite da se borite u roku od 12 sati i povucite sve snage 10 milja od Sueckog kanala - ili će oni intervenisati da isforsiraju te uslove. Egiptu se efikasno govorilo da napusti Sinaj i kanal. Izrael je prihvatio uslove, Naser je odbio. I tako su 31. oktobra, britanski i francuski avioni, polećući sa nosača iz Sredozemlja i baza sa Kipra i Malte, počeli da bombarduju egipćanske aerodrome, vazdušne odbrane i infrastrukturu. Ali nije sve bilo kao što je i izgledalo. Premijer Izraela, David Ben-Gurion je razmišljao o tome da napadne Egipat mnogo meseci.
03:32
On je bio ohrabren od strane Moše Dajana, ratobornog komandanta izraelovih vojnih snaga. Naser, kao i svi lideri arapskih država, nije gledao novu jevrejsku državu kao legitimnu. Sada, dobivši moderno oružje od Čehoslovačke, on je viđen kao moguća pretnja za Izraelov opstanak. Oni su takođe bili odlučni u tome da okončaju egipatsku blokadu nad Tiranskim tesnacom, koja je sprečavala Izraelov pristup Crvenom moru i ograničavala mogućnost za trgovinu. Francuska je želela da uđe u savez sa Izraelom da zbaci Nasera. Ali je britanski premijer ser Entoni Idn bio u strahu oko toga da bude viđen kao agresor. I tako je francuzima pala na pamet ideja... U Sevru, blizu Pariza, predstavnici Britanije, Francuske i Izraela su se sastali u tajnosti da
04:33
isplaniraju rat. Izrael bi napao Egipat, što bi dozvolilo Britaniji i Francuskoj, da se postave kao mirotvorci i da pošalju ultimatum za koji su znali da će ga samo Izrael prihvatiti. Potom, tvrdeći da reaguju da brane kanal, oni bi napali Egipat i zbacili Nasera, iako nisu imali pravi plan šta da rade kad njega više ne bude bilo. Proći će mnogo godina dok se otkriju svi detalji ove zavere. 5. novembra, posle nedelju dana bombardovanja i sa izraelskim trupama koje su pobeđivale u bici za Sinaj, britanski i francuski padobranci su izbačeni na mete oko luke Said i luke Fuad, na ulazu u Suecki kanal. Kada su se spustili na zemlju brzo su zauzeli egipćanske aerodrome i bitnu infrastrukturu. Sledećeg jutra, pod zaštitom vazdušnih napada i pomorskog bombardovanja, britansko i francusko
05:56
iskrcavanje je počelo. Žestoka borba na ulicima je besnela tokom dana. Ali egipćani su bili uveliko nadjačani i dokazala se nadmoć jedne strane. Oko 600 egipćanskih vojnika i policajaca biva ubijeno - ukupan broj mrtvih francuza i britanaca je iznosio samo 26. Egipćanski civili su najviše patili - oko hiljade njih je izgubilo živote i mnogo više njih je ostavljeno bez doma usled vazdušnih napada i pomorskog bombardovanja. Do kraja dana, britanci i francuzi su sve imali pod kontrolom. Ali nisu mogli da spreče egipćane da sabotiraju sami Suecki kanal. Oni su potopili brodove u njegovom uskom prolazu, blokirajući kanal čime je on prestao da bude koristan nekoliko meseci.
07:05
,,Arapi neće ostati sami!" -Nikita Hruščov, Sovjetski premijer 1958-64 Nije bilo teško videti da su britanci, francuzi i izraelci sarađivali i u Ujedinjenim Nacijama, svetsko javno mnjenje se brzo okrenulo protiv njih. Jednom, SAD i Sovjetski Savez su bili ujedinjeni u osudi, tipično animirani sovjetski premijer Nikita Hruščov je čak zapretio da će da ispali rakete na Pariz i London. Predsednik Ajzenhauer je mislio da invazija nije imala ni moralno niti legalno opravdanje. I bio je besan na svog britanskog saveznika zato što je radio iza njegovih leđa. ,,Britanska i Francuska vlada su poslale ultimatum Izraelu i Egiptu zbog čega je usledio naoružani napad protiv Egipta. SAD na bilo koji način nisu konsultovane o bilo kojoj fazi ovih akcija niti su informisane o njima unapred, kao što je
08:12
očigledno pravo bilo kojih od tih država da donesu takve odluke i preuzmu takve akcije takođe je naše pravo ako naša presuda tako diktira, da ne prihvatimo korišćenje sile kao mudar ili ispravan instrument za rešavanje međunarodnih sporova." Ajzenhauer je želeo da se međunarodna pažnja fokusira na Mađarsku, gde su Sovjetske trupe tog momenta, brutalno gušile jedan popularni ustanak. Umesto toga, nesmotrena intervencija Britanije i Francuske je verovatno mogla da odgura arapske države bliže Sovjetskom Savezu. U Savetu bezbednosti UN, Britanija i Francuska su iskoristile njihov veto da blokiraju rezolucije koje su kritikovale Izraelov napad na Egipat ili njihovu intervenciju. Ali pošto su obe supersile osuđivale njihov napad, oni su se sada suočavali sa glasanjem u
09:22
Generalnoj skupštini i sa pretnjom sankcija UN. Britanska ekonomija je bila krhka pre nego što je kriza počela. Sada, tržišni strahovi su prouzrokovali pad britanske valute, što je moglo da izazove ekonomsku katastrofu. Samo ogroman zajam od Međunarodnog monetarnog fonda je mogao da spasi Britaniju, ali Ajzenhauer je blokirao bilo kakvu pomoć MMF-a dok Britanija ne pristane na prekid vatre u Egiptu koji bi podržale UN. Idn, suočavajući se sa sve većom opozicijom iz inostranstva, kao i iz njegove države i čak unutar njegove vlade, je imao malo opcija. Samo dva dana nakon što su se britanske trupe iskrcale u Egiptu, one su objavile prekid vatre... Francuzi, napušteni od strane njihovog saveznika, su učinili isto. U roku od nekoliko dana, prva velika mirovna operacija UN je počela, dok su danske UN trupe
10:26
stigle u Egipat da preuzmu stvari od britanaca i francuza. Dok su se pakovali i ukrcavali na svoje brodove da bi se vratili kući - to je javno bio ,,dobro urađen posao" - ali zapravo, Suec je bio ponižavajući fijasko. Političko vođstvo je bilo nesmotreno, vojni ciljevi zbunjujući i čim je međunarodni pritisak porastao, britanci nisu mogli da urade ništa drugo nego da okončaju celu misiju. Te zime, pod teškim američkim pritiskom, snage izraela su se takođe povukle iz Sinaja. ,,Postupak katastrofalne ludosti čije ćemo tragične posledice žaliti godinama." -Hju Gejtskel, šef britanske Laburističke partije 1955 - 1963 Suecka kriza je primorala Britaniju i Francusku da prihvate to da su one sada drugorazredne sile. Više nisu mogle da rade šta su htele na svetskoj sceni, a da prvo ne razmotre šta o tome misli SAD.
11:45
Lekcija naučena od strane britanaca je da više nikad ne ugroze njihov takozvani ,,specijalni odnos" sa Amerikom. Za Francusku, lekcija je bila da su Britanija i Amerika nepouzdani saveznici i da su se njihovi interesi više slagali sa boljim odnosima u Evropi. Izrael je postigao neke ciljeve, računajući otvaranje Tiranskog tesnaca izraelskim brodovima, ali sa Naserom još uvek na vlasti, budući konflikt sa Egiptom i drugim arapskim susedima je bio neizbežan. Rat u Sinaju se pokazao samo kao prethodnik dosta odlučnijem ,,Šestodnevnom ratu" koji će se voditi u narednoj deceniji. Karijera i zdravlje britanskog premijera sera Entoni Idna su se pogoršali. Podneo je ostavku, ali ne pre laganja u parlamentu o njegovom znanju za tajni dogovor sa Izraelom. ,,... Želim svom nasledniku sve najbolje. Uz božju pomoć svima vama. Doviđenja."
13:05
Predsednik Naser, gledan kao heroj arapskog sveta zato što je pružio otpor evropskim imperijalistima, je zapravo bio spašen od intervencije SAD-a i UN-a. Ipak njegove moderne reforme, borba za rešavanje arapskog pitanja i suprostavljanje stranoj intervenciji znače da je sećanje na njega i danas duboko poštovano od strane arapa na čitavom Bliskom istoku. Udarac Suecke krize na Ameriku je verovatno bio najveći. Kolaps britanskog i francuskog prestiža među arapskim državama je značilo da će SAD sada preuzeti vođstvo u kontriranju sovjetskom širenju na Bliskom istoku i osiguravanju naftnih zaliha zapada. Suecka kriza će ubrzati mešanje SAD-a u ovom nestabilnom regionu... Posledice će se protegnuti i na 21 vek.
14:29

DOWNLOAD SUBTITLES: