The Search For D. B. Cooper

The Search For D. B. Cooper

SUBTITLE'S INFO:

Language: Serbian

Type: Human

Number of phrases: 423

Number of words: 4305

Number of symbols: 21626

DOWNLOAD SUBTITLES:

DOWNLOAD AUDIO AND VIDEO:

SUBTITLES:

Subtitles prepared by human
00:18
Odvažno bekstvo padobranom sa 727 u letu desio se negde između Reno-a... Odmah je pokrenuta pretraga aviona... Ne znamo ko je bio, odakle je došao niti kuda je otišao. Očekujem da ćemo nastaviti da tragamo dok ga ne nađemo ili dok ne otkrijemo šta se desilo. Popodneva 24-og novembra 1971. čovek srednjih godina koji je nosio aktovku, ušao je u internacionalni aerodrom Portland-a i kupio kartu u jednom pravcu za Seattle, Washington. Čovek se predstavljao kao Dan Cooper, i ubrzo se, zajedno sa ostalih 36 putnika i 6 članova posade, ukrcao na Northwest Airlines, let 305. Kada se ukrcao, Cooper je seo u sredini zadnjeg reda sedišta sa desne strane od kabine. Naručio je piće i ispušio cigaretu zato što su to bile 70-e. Jednom kada je avion bio spreman za poletanje, Cooper se okrenuo i dodao jednu kovertu stjuardesi Florence Schaffner. Unutra koverte nalazila se poruka, ručno ispisana, koja je tvrdila da je imao bombu. Schaffner je oprezno sela pored njega i opazila nešto što se činilo da liči na
01:47
osam komada dinamita unutar njegove aktovke. Cooper-ovi zahtevi su bili prilično jednostavni. Želio je 200,000 dolara i četiri padobrana. Takođe je zahtevao i jednu cisternu sa gorivom da bude spremna za avion kada slete u Seattle. Ako mu se zahtevi ne bi ispunili, pretio je da će "odraditi posao". Jednom kada je avion bio u vazduhu, Schaffner je otišla da obavesti ostatak posade, dok je druga stjuardesa, Tina Mucklow, ostala pored Cooper-a. Koristeći telefon kod zadnjeg dela kabine, Mucklow je predstavljala vezu između Cooper-a i ostatka posade do samog kraja otmice. Celih sledećih sat i po, let 305 je održavao putanju blizu Seattle-a dok su lokalne i federalne vlasti krenule da sakupljaju novac kao i četiri padobrana. 10,000 novčanica od po 20 dolara su prikupljene od lokalne banke dok je vlasnik obližnje škole za padobranstvo posudio padobrane. U 17:45, nakon kašnjenja od više od dva sata let 305 je konačno sleteo u Seattle. Do tada je Sunce već davno bilo zašlo,
02:52
a avion je doveden do zabačenog dela staze. Jednom kada se let završio, i novac i padobrani su bili predati Mucklow, koja ih je onda vratila nazad u avion. Za uzvrat, Cooper je dozvolio dvema stjuardesama kao i svim putnicima da napuste avion. Od kojih većina još uvek nije kapirala šta se dešava. Sada sa samo četiri preostala članova posade koji su još uvek bili ukrcani Cooper je rekao Mucklow da obavesti kapetana da želi da ode do Mexico City-ja. Zahtevao je da lete sa spuštenim točkovima, zaklopcima podešenim na 15 stepeni, i ispod 3000 m. Svetla u kabini da budu isključena, i da stepenište, koje se otvaraju na donjem delu trupa aviona, budu konstantno spuštene. Dva Cooper-ova zahteva se nisu mogla ispuniti. Pre svega, konfiguracija leta koju je zatražio ne dozvoljava neprekidni put do Mexico City-ja. Zbog toga, Cooper je predložio da stanu da napune gorivo u Phoenix, Yuma ili u Sacramento pre nego što su svi pristali na Reno, Nevada. Zatim, nije bilo moguće poleteti sa spuštenim stepeništem.
03:58
Cooper je pristao na to da se stepenište povuče nazad, pod uslovom da Mucklow ostane pored njega i da ga nauči kako da ih spusti dok je avion u vazduhu. Iako je bio na zemlji skoro dva sata zbog komplikacija sa gorivom, let 305 je ponovo bio u vazduhu u 19:36. Manje od pet minuta nakon poletanja, Cooper je rekao Mucklow da ode do kabine i da ga, od tog trenutka, niko ne uznemirava. Kada je zadnji put videla Cooper-a, stajao je na sredini prolaza kao da se spremao da skoči. Mucklow se pridružila ostatku posade, zaključala je vrata iza nje, i nakon nekih tri sata, let 305 je bezbedno stigao u Reno. Nakon što se let završio, posada je pažljivo otišla do kraja kabine, međutim, nije bilo ni traga kako Cooper-u, tako ni bombi. Stepenište je bilo spušteno tokom leta i malo oštećeno zbog sletanja. Izgledalo je kao da postoji samo jedno objašnjenje za njegovo odsustvo. U nekom trenutku, između Seattle i Reno-a, Cooper je zakačio padobran, sišao niz stepenište, i skočio u ništavilo noći.
05:13
Čim je postalo očigledno da Cooper više nije ukrcan, na desetine FBI agenata je zajedno pokrenulo istragu aviona, samo da bi bili poraženi razočaravajućom količinom fizičkih dokaza. Crna kravata... ...osam opušaka od cigareta... ...i dva od četiri padobrana je bilo sve što je Cooper ostavio za sobom. Očigledno je bilo da je sa sobom ponio pare i aktovku. U intervjuima sprovedenim na noć ovog dešavanja, Cooper je od strane posade i putnika bio opisan kao muškarac svetle puti sa kafenim očima i tamnom kosom. Izgledao je kao da je bio u srednjim četrdesetima i nosio je tamni mantil, tamno odelo, belu majicu, crnu kravatu, kao i tamne cipele. Ubrzo nakon ukrcavanja, stavio je i par naočari za sunce. Na osnovu ovih opisa, FBI je napravio jedne od prvih skica. Međutim, pre nego što su mogli da započnu sa potragom, FBI je morao da otkrije kada je Cooper napustio avion. Ali to je naravno bilo lakše reći nego učiniti. Nijedan od četiri članova posade nije video Cooper-a kako skače sa aviona kao ni piloti dva borbena aviona, koja su pratila let između Seattle i Reno-a.
06:17
Što i nije tako iznenađujuće, sa obzirom na to da je bio mrkli mrak. Međutim, posada je ipak prijavila nešto neobično. Zadnja komunikacija sa Cooper-om je bila tačno u 20:05 kada je posada ponudila pomoć Cooper-u preko telefona, koju je odbio. U roku od sledećih 10 minuta, posada je osetila nešto što su oni opisali kao oscilacije ili vibracije aviona. Posada je tada pretpostavila da je to moglo biti rezultat Cooper-ovog skoka, a naknadna rekreacija događaja je podržala taj zaključak. Dakle to je odgovorilo na pitanje kada, ali šta sa gde? Iako je Cooper bio vrlo precizan u vezi konfiguracije leta kao i destincije, nikada nije specificirao putanju. Zapravo, Cooper je postao toliko nestrpljiv zbog sporog punjenja gorivom u Seattle da je odbacio predlog kapetana da razmisle o putanji leta i jednostavno mu rekao da "pokrenu šou u akciju." Tako je kapetan odlučio da lete duž linije poznatije kao Victor 23 bez Cooper-ove ikakve odluke. Koristeći Victor 23 kao vodič, autoriteti su procenili da je najverovatnija lokacija leta
07:18
tokom pretpostavljenog vremena skoka bila oko 40-ak km severno od Portland-a. I tako, čim je svanulo, FBI je pokrenuo impresivnu operaciju potrage koristeći helikoptere, avione, kao i kopnene trupe. Ipak, problem je bio to što iako bi pretpostavljeno mesto skoka bilo tačno Cooper-ovo konačno mesto pada je bilo mnogo teže da se odredi. Neprecizno definisano mesto pretrage je prekrivalo veliki pojas planinske divljine prekriven gustom šumom, pa je to zaista bilo kao tražiti iglu u plastu sena. Pored teškog terena, potraga je bila još dalje zakomplikovana niskim temperaturama i lošim vremenom koje je trajalo danima. Uprkos njihovom trudu, autoriteti nikada nisu uspeli da pronađu ijedan trag Cooper-u kao ni predmetima koje je ponio sa sobom. Ranog decembra, FBI odlučuje da se fokusira na ukradenih 200,000 dolara, zbog slabog progresa. Novac je bio preuzet iz nacionalne banke Seattle-First , koja je držala oko 250,000 dolara samo za takve situacije.
08:33
Zbog ovoga, serijski brojevi od tih 10,000 novčanica od po 20 dolara predatih Cooper-u su bili unapred zabeleženi. Ta lista podataka ubrzo je data na raspolaganju financijskim institucijama, vladinim organizacijama, kao i javnosti. Namera je bila da otežaju Cooper-u mogućnost potrošnje novca što više mogu. Northwest Airlines kao i nekoliko novina ubrzo su počeli da nude nagrade bilo kome ko bi mogao da pronađe novčanicu sa identičnim serijskim brojem. Uprkos ovim pokušajima, niko nikada nije. To jest sve do skoro jedne decenije kasnije. U ranim 80-ima, mladi dečak, po imenu Brian Ingram, je pravio logorsku vatru na maloj plaži u južnom Washington-u. Kopajući pesak, Ingram je otkrio tri gomile novca ukupne sume od oko 5,880 dolara. Pošto su čuli o ozloglašenoj otmici, Ingram-ovi roditelji su poneli novac FBI-ju. Novčanice su bile detaljno pregledane, i izgledalo je kao da se serijski brojevi zaista podudaraju. Međutim, čim je uzbuđenje opalo, novac je uspeo da donese mnogo više pitanja nego odgovora.
09:40
Od kojih je najbitnije bilo kako? Kako je novac uspio da dospe toliko daleko od zone pada? Posmatrajući ovu mapu, lako bi bilo pomisliti da je Cooper jednostavno bacio dio novca, koje je onda palo u reku Lewis. Novac bi onda bio dalje nošen pod uticajem reke Columbia dok konačno ne bi stigao do obale kod Tina Bar, odnosno do te plaže. Tina Mucklow (stjuardesa). Tina Bar. Slučajnost? Da, slučajnost. Ipak, problem sa ovom idejom jeste što reka Columbia teče u suprotnom pravcu. Ovo je nateralo mnoge, uključujući i članove FBI-ja, da preispitaju originalne procene zone pada. Na primer, da je zona pada mnogo južnije, blizu reke pod nazivom Washougal, sasvim je moguće, iako malo verovatno, da je novac stigao skroz do Tina Bar. Takođe, moguće je da je novac jednostavno sleteo na plažu da je putanja leta bila zapadnije. Čak i tada, prirodna objašnjenja teško mogu objasniti kako su tri nezavisne
10:43
gomile novca koje su moguće samostalno pale i/ili plutale na kraju završile na tačno istom mestu na istoj plaži. Da bi se stvari još dodatno zakomplikovale, sediment korita reke je bio iskopan i bačen na Tina Bar zbog operacije otkopavanja 1974.-e. A, prema jednom analitičaru, novac je bio otkriven iznad tog sloja sedimenta. Ako je to istina, to bi značilo da je novac stigao do Tina Bar plaže posle 1974.-e. Međutim, ponovnim ispitivanjem te analize se zaključilo da je pretpostavljeni sloj taloženog sedimenta moguće zapravo bio prirodni sloj gline. Ne samo to, već je sediment očigledno bio istovaren podalje od mesta gde je novac otkriven. Štaviše, kada je Ingram otkrio gomile novca, lastike koje su ih držale zajedno su bile neoštećene. Ovo je bitno zato što su eksperimenti sprovedeni 2009. godine pokazali da ova vrsta lastike ne može da izdrži izloženost vazduhu ili vodi od više od godinu dana. Tako da osim ako novac nije nekako bio zaštićen od elemenata, mora da je bio zakopan kod Tina Bar u okviru godine od otmice.
11:47
Zato, najverovatnije rešenje jeste da je Cooper ili neko drugi namerno zakopao novac. Da li je Cooper preživeo i namerno zakopao novac? Da li je neko drugi zakopao novac nakon što je otkrio Cooper-ove ostatke? Ako uopšte postoji rešenje koje ne zahteva ljudsku intervenciju, uspelo je decenijama da buni istražitelje. Dovoljno je reći da je ovo misterija unutra misterije. Još od Ingram-ovog otkrića 1980-e, Tina Bar kao i teritorija oko reke Washougal su bili pod pretragom bezbroj puta. Međutim, dan danas nije pronađen trag Cooper-u, kao ni ostatku novca. Od samog početka, mnogi su pretpostavljali da Cooper nije preživio njegovo odvažno bekstvo. Ne bi baš bio najuzbudljiviji završetak ovoj priči, ali to je stvar sa pričama, obično su mnogo interesantnije nego realnost. Iako nema jakih dokaza za ni protiv Cooper-ovog preživljavanja, pretpostavka da je pao do svoje smrti nije nemoguća. Kada je Cooper skočio, let 305 je letio kroz veliki pljusak
13:05
brzinom od oko 315 km/h, 3000 m iznad južnog Washington-a. Vetar je bio toliko jak da je pocepao plakat stepeništa, koji je kasnije bio pronađen 1978. skoro direktno ispod procenjene putanje leta. Bilo bi smešno reći da Cooper nije bio adekvatno obučen za tu priliku. U međuvremenu, zemlja ispod njega je bila nevidljiva ispod više slojeva oblaka, što bi najverovatnije ukazalo na to da je Cooper skočio ne znajući svoju tačnu lokaciju. Čak i da je mogao videti zemlju i da je imao na umu specifičnu zonu pada, padobranom koji je odabrao se nije moglo upravljati. Značeći da nije mogao da utiče na to gde će sleteti. Na osnovu toga se isključuje mogućnost koordinacije sa nekim saučesnikom na zemlji. Iako je Cooper zvučao kao da je donekle upoznat sa padobranima, njegov nivo kompetencije je diskutabilan. Mnogi misle da je Cooper zahtevao dva para padobrana, dva primarna i dva rezervna, da bi naterao vlasti da pomisle da je planirao da uzme taoca. To se tačno i desilo jer je FBI diskutovao ali na kraju ipak odlučio protiv
14:09
toga da sabotiraju padobrane jer nisu želeli da ugroze život nedužnog civila. Međutim, dok su žurili da ih nabave, nenamerno su dali Cooper-u jedan nefunkcionalni padobran namenjen za obuku. Izgledalo je kao da je ova greška prošla neprimećena od strane Cooper-a zato što je baš taj nefunkcionalni padobran bio jedan od dva koja nedostaju sa aviona. Ne samo to, već je Cooper zapravo odabrao stariji i tehnički slabiji padobran od ta dva primarna padobrana. Dakle, u oba slučaja, izgledalo je kao da je Cooper odabrao gori izbor. Ipak, postoje drugi načini na koje bi se mogla interpretirati ova informacija. Na primer, moguće je da je Cooper iskoristio nefunkcionalni padobran, ne kao rezervu, već kao mesto gde će čuvati novac. Zapravo, tačno to je Cooper pokušao da uradi sa funkcionalnim rezervnim padobranom. Prvo je probao da stavi novac u platno padobrana nakon čega je makao užad i obmotao ih oko vreće. Možda je iskoristio taj nefunkcionalni padobran za sličnu stvar? Takođe, Cooper-ova odluka da uzme stariji primarni padobran ne mora automatski da bude znak neiskustva.
15:09
Mogao bi i biti znak familijarnosti jer je padobran koji je ostavio bio luksuzni civilni padobran dok je onaj koji je uzeo bio vojni padobran. Pretpostavka je da je Cooper moguće bio treniran kao npr. član padobranske jedinice i da je, na osnovu toga, odabrao onaj padobran sa kojim je bio najbolje upoznat. I zapravo postoji bar još jedan razlog da se sumnja da je Cooper imao iskustva u vojsci. Dok je let održavao putanju blizu Seattle, Cooper je spomenuo da je baza ratnog vazduhoplovstva pod imenom McChord svega 20-ak minuta udaljena od aerodroma Seattle-Tacoma. To je bila tačna procena koja bi mogla sugerisati na njegovo vojno iskustvo. Pored mogućih vojnih konekcija, Cooper je možda čak imao veza sa CIA. Vrsta aviona na koji je Cooper odlučio da se ukrca, Boeing 727, je takođe bio upotrebljivan od strane CIA kako bi se tajno prebacili agenti i zalihe tokom Vijetnamskog rata. Nešto po čemu je Boeing 727 bio lako prepoznatljiv zbog svog karakterističnog stepeništa. Tako da je lako pretpostaviti da je Cooper odabrao Boeing 727
16:12
baš zato što je pružao relativno bezbedan način bekstva. Da li je on to saznao od CIA ili je došao samostalno do tog zaključka je sasvim drugo pitanje. Kako god, činjenica da je Cooper odabrao avion koji je pripadao Northwest Airlines je izgleda bila slučajnost. Kada je Tina Mucklow pitala Cooper-a o njegovim motivima, on je odgovorio: ‚‚Nije zato što želim osvetu protiv vaše avio kompanije, jednostavno želim osvetu." Kasnije je dodao da je let 305 jednostavno bio na pravom mestu u pravo vreme. Čak i tada, jasno je bilo da je Cooper došao spreman. Činilo se da je znao dosta o avionima i avijaciji. Izgledalo je da je upoznat sa lokalnim terenom. Nije privlačio pažnju na sebe kako bi izbegao paniku. Sakrio je oči naočarima kako bi prikrio svoj identitet. Ostavio je vrlo malo dokaza za sobom. I zahtevao je četiri padobrana da bi pokrenuo pretpostavku da će da uzme taoca. Bio je i lukav da uzme nazad poruku koju je prvobitno dao Florence Schaffner. Osim imena kojeg je napisao na njegovoj avionskoj karti, ne postoje drugi uzorci Cooper-ovog rukopisa.
17:17
Ali i pored svog njegovog planiranja, izgledalo je kao da Cooper nije dovoljno razmislio o njegovom konačnom bekstvu. Ne samo što nije specificirao putanju, već je bio primoran da napravi promene u zadnjem trenutku u vezi destinacije od Mexico City do Reno. Mogao je da traži prikladniju opremu kao npr. par čizmi, kacigu, ili specijalno odelo. Mogao je čak da traži da mu se novac donese u više delova da bi mu bilo lakše da ih nosi. Pretpostavljajući da je zapravo preživio pad i bezbedno sletio, onda je morao da prođe kroz gustu, delimično zaleđenu šumu noseći mokasine i mantil usred kasnog novembra. Čini mi se da se Cooper ipak više uzdao u sreću nego neki plan. Sa druge strane, vlasti nikada nisu dobile izveštaj o nestaloj osobi koja se podudarala sa opisima Cooper-a tokom otmice. Ovo bi moglo da sugeriše da jeste ipak preživeo i da se brzo i neprimetno vratio svom svakodnevnom životu. Štaviše, bilo je i drugih ljudi koji su uspeli da izvedu nešto slično,
18:20
od kojih su mnogi i preživeli, čak iako su ubrzo posle privedeni. Konačno, najjednostavnije objašnjenje za to kako su tri gomile novca pronađene kod Tina Bar je ljudska intervencija. Na kraju krajeva, većina ovoga je bazirano na pretpostavkama. Bez ikakvih konkretnih dokaza o Cooper-ovoj smrti, to ostavlja vrata širom otvorena za neke mnogo uzbudljivije predloge kao npr. da jeste preživeo. Kada je štampa saznala za ovaj događaj, FBI je već uveliko bio u procesu istraživanja nekolicine potencijalnih osumnjičenih. Među njima je bio i čovek iz Portland-a sa inicijalima D.B, koji se prezivao Cooper. Ovaj Cooper je, međutim, bio brzo eliminisan kao osumnjičeni, ali usled greške štampe, ime Dan Cooper se pomešalo sa D.B.Cooper, i ostalo je istorija. Iako je ime Dan Cooper najverovatnije pseudonim, postoji serija stripova sa istim imenom. Stripovi su napisani na francuskom, a radnja se dešava u vezi jednog kanadskog pilota pod imenom Dan Cooper. Iako stripovi nisu bili prevođeni na engleski, kao ni prodavani u SAD pre 1971,
19:29
bili su dostupni u Kanadi, koja ima veliku populaciju francuskih govornika. Sa obzirom na to da se američki i kanadski akcenti teško mogu razlikovati, sasvim je moguće da je Cooper, koga su opisivali kao da nije imao nikakvog uočljivog akcenta, bio Kanađanin koji je umeo da priča dva jezika. Ovo bi i moglo biti podržano nečim što je Cooper navodno rekao. Kada je kapetan preneo Cooper-ove zahteve kontroli vazdušnog saobraćaja iskoristio je izraz ‚‚američku valutu". Čudno bi bilo da Amerikanac specificira ‚‚američku valutu", tako da je moguće da Cooper nije bio Amerikanac. Problem je u tome što ne znamo da li je ovo bila Cooper-ova direktna tvrdnja ili kapetanovo parafraziranje. Npr. beleške zabeležene od strane posade tokom dešavanja otmice su samo imale izraz ‚‚valutu". Dok su se u svedočenjima posade nakon događaja nalazili izrazi kao što su ‚‚200,000 dolara u gotovini" i ‚‚SAD valuti". Dakle Cooper je mogao biti Kanađanin, i postoji mogućnost da je preuzeo ime iz stripova Dan Cooper,
20:31
isto kao što postoji mogućnost da je bio Amerikanac, i da je uzeo svoje ime od nekoga ili nečega drugog. Prošlo je skoro pola veka od toga, i u tom periodu su se skoro hiljade osumnjičenih ispitivali i istraživali. Očigledno bi bilo nemoguće da prođemo kroz svakog ovde, ali hajde da pogledamo neke od kojih su, u jednom trenutku, bili osumnjičeni da su D.B.Cooper. Robert Rackstraw je prvi put postao osumnjičeni 1978, i na površini se činilo kao da je solidni kandidat. Bio je poznati član padobranske vojne jedinice, kao i pilot helikoptera. Imao je iskustva sa eksplozivima. Imao je širok kriminalni dosije. Imao je ujaka zvanog John Cooper, koji je bio strastven skakač sa padobranom. Bio je izbačen iz vojske svega nekoliko meseci pre otmice, što bi moglo predstavljati motiv. Na kraju krajeva, Cooper je rekao da želi osvetu. Kada je bio suočen sa novinarima i privatnim istražiteljima, Rackstraw nije ni potvrdio ali ni skroz negirao činjenicu da je D. B. Cooper. Umesto toga, govorio je stvari kao ‚‚Mogao sam biti" ili ‚‚Ne bih isključio sebe".
21:40
Sa druge strane, Rackstraw je imao svetle oči, što Cooper nije. Još bitnija je činjenica da je Rackstraw u vreme otmice imao svega 28 godina. Ovo je daleko van granica godišta koje su posada i putnici opisivali, od kojih je većina smatrala da je Cooper bio u srednjim četrdesetima. Kenneth Christiansen je prvi put postao osumnjičeni 2003. kada je njegov brat primetio određene sličnosti između njega i Cooper-a. Christiansen je kratkoročno bio član padobranske jedinice u Drugom svetskom ratu, a od 1953. je radio za Northwest Airlines kao mehaničar i član posade. U vreme otmice je imao 45 godina. Bio je levak, što je moguće bio i Cooper. Npr. Cooper je koristio svoju levu ruku da interaguje sa njegovom aktovkom, a kravata koju je ostavio u avionu je bila pričvršćena sa kopčom sa leve strane. Nešto pre nego što je umro 1994, Christiansen je navodno rekao svom bratu: ‚‚Postoji nešto što bi trebao da znaš, ali ti ja to ne mogu reći." Nakon smrti, njegova porodica je otkrila preko 200,000 dolara na njegovom računu.
22:45
Takođe, Florence Schaffner je rekla da su slike Christiansen-a bile vrlo slične Cooper-u. Sa druge strane, Christiansen nije imao sličnosti sa fizičkim opisima Cooper-a. Bio je i niži i svetliji. Iako je Schaffner uočila sličnost, sećala se da je Cooper imao više kose, što je i podržano njegovim skicama. I velike sume novca nisu predstavljale nikakvu sumnju, jer ih je zaradio prodavanjem placeva. Richard McCoy je prvi put postao osumnjičeni 1972. kada je ukrao Boeing 727 i pobegao koristeći stepenište, baš kao D. B. Cooper. Zbog značajnih preklapanja između ova dva događaja, neki veruju da su izvedena od strane iste osobe. McCoy je koristio lažno ime. Koristio je lažnu ručnu granatu kako bi pretio posadi. Koristio je ručno ispisane poruke kako bi preneo svoje zahteve. I McCoy i Cooper su iskoristili izraz ‚‚bez sumnjivih poslova" kao pretnju posadi. McCoy je zahtevao 500,000 dolara kao i četiri padobrana.
23:49
McCoy je takođe pobegao sa zadnje strane aviona čim su prošli njegov rodni grad u državi Utah. I pored ovih sličnosti, McCoy je takođe služio u Vijetnamskom ratu kao pilot helikoptera. McCoy je zapravo uspeo da preživi pad i krio se od vlasti puna dva dana pre nego što je uhvaćen i osuđen na 45 godina u zatvoru. Pre njegove smrti 1974, McCoy je odbijao da potvrdi ili negira to da je on zapravo D. B. Cooper. Sa druge strane, McCoy je bio strastveni rekreativni skakač sa padobranom i čak je i došao opremljen sa kacigom za skakanje i specijalnim odelom. Dao je vrlo specifične instrukcije u vezi putanje leta. Pored lažne ručne granate, McCoy je takođe koristio prazni pištolj kako bi pretio posadi. Nije uspeo da povrati nazad jednu poruku koju je dao stjuardesi. Imao je samo 29 godina u toku otmice. I sve tri stjuardese su bile sigurne da McCoy nije Cooper. Iako postoje značajne paralele između ova dva slučaja, McCoy je moguće ipak samo kopirao Cooper-a o kojem je pročitao u novinama.
24:54
Duane Weber je prvi put postao osumnjičeni 1995. kada je, pre svoje smrti, navodno rekao svojoj ženi: ‚‚Moram da ti odam jednu tajnu. Ja sam Dan Cooper." Nakon njegove ispovesti, Weber-ova udovica se setila nekoliko fascinantnih detalja. Tvrdila je da je pronašla torbu sličnu onoj koju je Cooper koristio. Tvrdila je da je Weber imao povredu na koljenu nakon skakanja sa aviona. Weber je navodno imao noćnu moru o tome da je ostavio otiske prstiju na stepeništu. I godinu dana pre nego što je novac otkriven kod Tina Bar, Weber je navodno posetio istu lokaciju. Zatim, Weber je takođe služio u Drugom svetskom ratu. Imao je širok kriminalni dosije. Podudarao se sa fizičkim opisima. I imao je 47 godina 1971. Sa druge strane, Weber-ovi otisci prstiju se nisu podudarali ni sa jednim otiskom sa leta 305. Mada, još uvek ni nismo sigurni da su ti otisci uopšte pripadali Cooper-u. Pritom Weber-ov DNK se nije podudarao sa DNK pronađenim na kravati. Ali, opet ne možemo znati da li je DNK sa kravate
25:57
uopšte pripadao Cooper-u. Najgore od svega je to što je FBI najverovatnije imao mnogo bolji izvor DNK u jednom trenutku. Ako se prisećate, osam opušaka od cigareta je pronađeno, i postoji dobra šansa da se na njima nalazio Cooper-ov DNK. Problem je u tome što se u nekom trenutku taj dokaz izgubio i nikada nije ponovo pronađen. William Smith je prvi put postao osumnjičeni 2018. Smith je služio u mornarici tokom Drugog svetskog rata i verovatno je imao iskustva sa padobranima. U vreme otmice je imao 43 godine. Imao je tamne kafene oči. Podudarao se sa fizičkim opisima. Imao je sličnosti sa određenim skicama, pogotovo sa ovom gde se pretpostavlja kako bi Cooper izgledao u starosti. Učenik po imenu Ira Daniel Cooper, koji je bio ubijen u Drugom svetskom ratu, je pohađao istu srednju školu kao i Smith. Smith je radio kao otpravnik vozova za železnicu veći dio svog života, međutim, 1970. godine je kompanija proglasila bankrot. Kao rezultat toga, Smith je izgubio penziju, što bi moglo predstavljati motiv.
27:02
Npr. mogao je da želi osvetu protiv avio industrije zbog njihovog uticaja u propadanju železničkog prevoza. Takođe se pretpostavlja da je Smith mogao da iskoristi svoje znanje o železničkom netvorku kako bi neprimećeno ušao na voz i tako pobegao. Sa druge strane, Smith je proveo celi život u severoistočnom delu SAD. Sa obzirom na to da se ovaj događaj desio na drugom delu države i da ga je sproveo neko ko se činio da je upoznat sa lokalnim terenom, Smith nije baš najidealniji kandidat. Ipak, činjenica da je Smith radio kao otpravnik vozova je intrigirajuća. Kravata koju je Cooper ostavio sa sobom je nedavno bila pregledana koristeći elektronski mikroskop koji je otkrio brojne metalne čestice na njoj. Neke od ovih čestica, pogotovo čisti titanijum su bili prilično retki 1971. Ovo bi moglo sugerisati da je Cooper radio kao menadžer u nekoj vrsti hemijskog ili metalurškog postrojenja ili u železnici. Ako išta, nadam da ova ograničena selekcija osumnjičenih pokazuje tačno koliko je teško biti siguran kada imaš strašno malo dokaza.
28:16
Ovih pet pojedinaca uopšte ne liče međusobno, ali bi ipak bilo ko od njih mogao biti D. B. Cooper. Da li je Cooper stvarno bio u srednjim četrdesetima ili je jednostavno izgledao starije nego što zaista jeste? Da li je Cooper zaista služio u vojsci? Koja od ovih skica najviše liči Cooper-u? 2016. godine je FBI bio prinuđen da prizna poraz i da zvanično zatvori ovaj slučaj. Osim ako neko ne otkrije Cooper-ove ostatke ili ne uspe da uđe u trag ostatku novca, čini se da ima malo nade za rezoluciju. Da li je Cooper preživeo? Nemam pojma. Ali dokle god se ta mogućnost ne može odbaciti, legenda o D. B. Cooper-u će sigurno trajati.

DOWNLOAD SUBTITLES: