Po naučno fantastičnom romanu Stanislava Lema Scenario Režija Direktor fotografije SOLARIS Prvi Deo Krise! Dođi ovamo! Došao si u pravi čas. Ide u šetnju svakog jutra najmanje sat vremena. Imao je mnogo posla, nekada i po celu noć. Ta njegova solaristika! Podseća me na knjigovođu, koji radi godišnji izveštaj. Očekivali smo te juče. Hteo je da pobegne kada me je video. Zdravo! Zdravo. Mislim da nisam trebao danas da vam smetam.

Kako smo samo ostarili! Tek sada počinjem to da shvatam. On razume da će sve zavisiti od njegovog prvog izveštaja. Svaka poruka koju primimo je zbunjujuća i nerazumljiva. Ako on potvrdi da je proučavanje nemoguće nastaviti, stanicu mogu izvesti iz orbite Solarisa. On to razume. Obećao si da ćeš razgovarati sa njim. Doneo sam film, zato sam i došao. Da, naravno! Da li bi ti smetalo da mali bude kod vas par dana? Ana će pripaziti na njega. Ima više slobodnog vremena. U koliko sati on leti? Sutra u ovo vreme već neće biti ovde. Lepo je ovde kod vas. Ova kuća liči na kuću mog dede. Puno sam je voleo. Tako da smo napravili istu takvu. Ne volim novotarije. Pa, bolje da krenem. Imam još gomilu posla. Zar nećeš da ostaneš?

Video sam to mnogo puta. 21. dana posle iskrcavanja naše ekspedicije, radio biolog Višnjakov i fizičar Fehner izvodili su let iznad Okeana Solaris. Kako se nisu vraćali posle 16 sati, naredili smo potragu. Magla je bila previše gusta, tako da je potraga opozvana. Na stanicu su se vratili svi aparati, osim helikoptera kojim je upravljao Barton. On se vratio sat posle nastupanja mraka. Izašavši iz helikoptera počeo je da beži. Bio je u stanju šoka. To je bilo neobično za čoveka koji leti već 11 godina. Oporavio se za dva dana, ali više nije hteo da napušta stanicu i odbijao je da priđe prozoru koji gleda na Okean. Dok je bio na medicinskoj nezi u klinici, zahtevao je da da izjavu velike važnosti, za koju je mislio da bi mogla da reši budućnost solaristike.

Vrlo dobro, saslušajmo njegovu priču. Sada je vreme da damo reč Bartonu. Kada sam se prvi put spustio na 300 metara, imao sam problema sa održavanjem visine, pošto se vetar pojačao. Usredsredio sam pažnju na upravljanje i nisam gledao napolje. Kao rezultat toga, ušao sam u maglu. Da li je to bila obična magla? To je bilo nešto što nikada ranije nisam video. Izgledalo je kao koloidna supstanca, lepljiva masa. Ona je prekrila sve prozore. Pao mi je broj obrtaja i počeo sam da gubim visinu. Nisam video sunce ali iz njegovog pravca magla je sijala kao vatra. Pola sata kasnije, izašao sam na veliki otvoreni prostor. Prostor je bio okrugao, prečnika nekoliko stotina metara. U tom trenutku sam primetio promene na Okeanu. Voda je postala mirna, i površina je postala prozračna.

Neki žuti mulj počeo je da se zgušnjava ispod nje. Kada se podigao, zasijao je kao staklo. Onda je počeo da kuva, i penasta kora se pojavila na vrhu. Površina je bila braon kao izgoreli šećerni sirup. Ova supstanca je očvrsnula u velike komade, koji su imali oblik raznih figura. Magla me je ponovo privlačila, tako da sam morao da se borim protiv te sile neko vreme. Kada sam ponovo pogledao dole, video sam neku vrstu bašte. Kakve bašte? Tišina, molim. Video sam vegetaciju, živu ogradu, stabla akacije, uske staze. Sve od ove iste supstance. A to drveće koje ste videli, da li je imalo lišće? To grmlje, akacije? Izgledalo je kao da je napravljeno od plastike, ali u prirodnoj veličini. Odjednom, sve je počelo da se lomi i puca. Iz pukotina se cedio žuti mulj.

To ćete moći i lično da vidite. Uključio sam kameru i sve što sam video, treba da je na filmu. Onda, predlažem da prekinemo razgovor i pogledamo to svojim očima. Da, pokažite nam film. Vrlo je zanimljivo. - Da li je to sve? To je sav vaš film? - Da, to je sve. Ali mi ne shvatamo. Snimili ste oblake. Na vašem filmu nema ničega osim oblaka! To je magla o kojoj sam vam pričao. Ja sam iznenađen koliko i vi. Sve ovo može biti rezultat biomagnetne struje Solaris Okeana koja je delovala na Bartonovu svest. Mi znamo da ta strujanja nisu samo ogromni cerebralni sistem, već da su sposobna da generišu misli. Ta hipoteza još uvek nije potvrđena. Da se niste osećali loše tog dana? Ovo je dovoljno, nastavak je besmislen. ...video sam da nešto pluta.

Učinilo mi se da je to Fehnerov kombinezon. Nastavio sam da kružim oko tog mesta da ga ne bih izgubio iz vida. U tom momentu figura se pridigla, kao da pliva ili stoji do pojasa u vodi. Mogao sam da vidim čoveka, on nije nosio kombinezon, i pomerio se. Mislite bio je čovek? Da, čovek. Videli ste mu lice? Da. Koji čovek? Ko je to bio? Bilo je to novorođenče. - Da li ste ga ranije videli? - Nikada ga ranije nisam video. Kada sam se spustio niže, primetio sam na njemu nešto ružno... Kako to mislite? Nisam odmah mogao da razaznam šta je to. A onda je postalo jasno da je ono bilo neobično veliko. Bilo je visoko 4 metra. Njegove oči su bile plave, a kosa crna.

Možda vam nije dobro? Da odložićemo zasedanje? Nastaviću. Bilo je potpuno nago, kao novorođenče. I bilo je vlažno, odnosno klizavo. Njegova koža je sijala. Dizalo se i spuštalo na talasima, i samo se kretalo. Sve to je bilo odvratno. Izvinite da premotam. Ostalo je sasvim malo. Bartonov izveštaj predstavlja demonstraciju halucinatornog kompleksa, izazvan atmosferskim uticajima na planeti, sa simptomima pomračenja, podpomognuto pobuđivanjem asocijativnih zona kore mozga i tako podstakla izvestan nesklad. Ovaj raport ne predstavlja ili skoro ne predstavlja prave činjenice. Zašto ono naglašeno "skoro". Postoji i drugo objašnjenje doktora fizike Mesendžera koji veruje da saopštenja koje je Barton izneo mogu biti istinita i da ih treba temeljno istražiti.

Ja sam to sve video svojim očima! Ja bih se usudio da ponudim još jedno mišljenje. Mi smo na pragu velikog otkrića, i ne bi bilo mudro da na nas utiče činjenica da baziramo odluku na osnovu osmatranja nekvalifikovane osobe. Svaki istraživač može samo da zavidi ovom pilotu, njegovom prisustvu duha, njegovom talentu za posmatranje. Štaviše, uzevši u obzir nedavne informacije, moralno smo obavezani da nastavimo sa našim istraživanjem. Mogu da shvatim kako se oseća profesor Mesendžer, Ali ipak, pogledajmo na dugi put koji je iza nas. I pored svog našeg truda, solaristika tapka u mestu kao u momentu nastanka. Godine truda su se pokazale uzaludnim. Sve što znamo o Solarisu podseća me na gomilu različitih činjenica koje nikada nismo mogli da ubacimo u bilo kakve okvire.

Čak smo danas u goroj situaciji. Solaristika se degeneriše. Reč je o daleko ozbiljnijim stvarima od same solaristike. Reč je o granicama ljudskog znanja. Uspostavljajući takvu granicu, nanosimo štetu ideji beskrajnosti ljudskog mišljenja. Ograničavanjem kretanja unapred, pomažemo kretanje unazad? Šta ste mislili kada ste rekli da moja izjava ni na koji način ne oslikava pravo činjenično stanje? Ja sam sve to video svojim očima. Šta znači "skoro". To znači da je neki realan fenomen mogao izazvati halucinacije. Po vetrovitom vremenu vrlo je lako zameniti grm koji se njiše za živo stvorenje. Da ne pričamo o stranoj planeti! U tome nema ničega uvredljivog za vas. Mene zanoma kakve posledice će imati mišljenje profesora Mesendžera? Praktično nikakve. Naše istraživanje u tom pravcu će biti prekinuto.

Imam nešto da izjavim. Komisija ne vređa mene, ja se tu ne računam. Ona vređa duh ekspedicije zato što smatram... I tako dalje... Sada se pod dobrim manirima podrazumeva smejanje svaki put kada se pomene Bartonov izveštaj. Hvala vam Barton. Znamo se odavno, ali ja ništa nisam znala o vama. Bili ste jako zgodni onda. Šta pričate, ali hvala u svakom slučaju. Pa, Kris, šta misliš o svemu ovome? Ako ne zameraš, hteo bih da razgovaram nasamo sa tvojim sinom. Ne bih voleo da ponovo pred vama izgledam kao kreten. Čekaću vas napolju. Čudan neki čovek. Ne govori tako. Očigledno mu nije lako. Oseća se kao da nam smeta. Ako je odlučio da dođe, to je zbog toga što misli da je stvar jako važna. Nisam želeo da danas vidim nekoga sa strane.

Tako retko razgovaramo. Lepo je čuti te da tako govoriš. Makar i poslednjeg dana. Poslednjeg dana... Kad su rastanci specijalni, kasnije se osećaš grozno. Hajde da se vidimo posle večere. Moramo da razgovaramo. Zašto si pozvao tog Bartona baš danas? Gde će gosti spavati? Gore, razume se. Dobro, ja ću biti kod ljuljaške. - Ali možda... - Samo sekund. Sačekaj malo sa svojom sobom! Slušaj, Kris... U čemu je stvar? Šta je to dole, što stoji u garaži i gleda u mene? Čega se bojiš. To je samo konj. Netreba, već sam ga video. Hodi! On je dobar. Pogledaj kako je lep! Mislim da je solaristika u ćorsokaku kao rezultat neodgovornog fantaziranja.

Ja sam zainteresovan samo za istinu, ali vi želite da me ubedite u vaš način gledanja. Ne mogu da izvodim zaključke rukovodeći se duševnim zanosom. Ja nisam pesnik. Ja imam konkretan cilj: Ili zaustaviti istraživanje, povlačeći stanicu iz orbite i legalizovati krizu u solaristici, ili preduzeti krajnje mere, kao što je bombardovanje okeana zracima visokog intenziteta. Ne, ne to! Zar niste hteli da nastavite istraživanje po bilo kojoj ceni? A vi želite da uništite ono što nismo sada u stanju da razumemo? Ne, ja ne zagovaram znanje po svaku cenu. Znanje je jedino istinito kada počiva na osnovama morala. Čovjek je jedini uzrok koji nauku čini nemoralnom. Ne zaboravite Hirošimu. Onda ne činite nauku nemoralnom! Čudno je... Nema ničega čudnog u vezi toga. Čak ni vi ne možete biti sigurni da sve što ste videli nisu bile samo halucinacije.

Hvala vam na vremenu. Nemamo više ništa da kažemo jedan drugom. - Nešto nije u redu? - Odlazim. Odlaziš? Gde? On je knjigovođa, a ne naučnik. Mi smo prijatelji, Bartone, ne bi trebao tako da govoriš o njemu! Znamo se 20 godina. Jednog dana se moralo završiti! Ostavljaš malog? Zašto si morao da ga uvrediš? Baš si nemilosrdan. Takve kao što si ti opasno je slati u kosmos. Tamo je sve lomljivo! Baš tako lomljivo! Zemlja nekako izdržava sa ljudima kao što si ti, ali po koju cenu! Ljubomoran si na činjenicu da će me on sahraniti, a ne ti? Utvrđeno je da je Solaris okean neka vrsta mozga. Kasnije je izrečena još smelija hipoteza, da je okean razmišljajuća supstanca. Ova hipoteza nema argumenata koji bi je potvrdili ili opovrgli. Ovaj program je o Solarisu. Ostalo je vrlo malo pravih entuzijasta.

Onih koji su povezani sa sudbinom stanice Solaris. Na stanici za 85 ljudi, radi samo još tri čoveka. To su astrobiolog Sartorius, kibernetičar Snaut i fiziolog Gibarian koji je suočen sa problemom... Zovem iz grada. Barton! Ana, molim te, moramo da razgovaramo. Nisam Krisu rekao najvažniju stvar. O Mesendžeru koji je imao drugačije mišljenje na tom sastanku. On se zainteresovao za Fehnerovu pogibiju u Solaris Okeanu. Ispostavilo se da Fehner ima sina, da je napustio porodicu. Mesendžer i ja smo posetili Fehnerovu udovicu. Video sam dete svojim očima. Nikada mi to nisi pričao. - Nisam imao priliku. - U redu, šta sa tim? Izgledalo je baš kao dete koje sam video na Solarisu.

Samo što ono nije bilo visoko 4 metra. Ne bi bilo dobro za njega da razmišlja o tome pre lansiranja, ali bi se trebao setiti toga kada bude bio gore. To su lična dokumenta. Ono što treba sačuvati je u mojoj sobi. Radovi u institutu, moje teze... Kako to sve sačuvati? Ako se nešto desi, naći ću nekoga da se pobrine za to. O da, ne tražite film. Nosim ga sa sobom. Razume se, uradi tako... - Spreman, Kelvin? - Spreman! Nemate o čemu da se brinete. Srećan put. - Kada je poletanje? - Već ste krenuli, Kris! Stanica Solaris! Možete li nešto da učinite? Izgleda da gubim stabilnost. Gde ste svi? Imate goste! Prijem! Doktore Snaut? Snaut? Ja sam Kelvin, psiholog.

Izgleda da me niste očekivali. Da li ste primili radiogram? Da, da, naravno. Šta vam je? Izvinite...izvinite... Gde je Gibarian? Gde je Sartorius? Sartorius je u svojoj kabini. Gibarian je umro. Kako umro? Samoubistvo... Znao sam Gibariana. Ne liči na njega da... On je skoro sve vreme bio u stanju duboke depresije otkako je počeo ovaj nered. Odmorite se, okupajte se. Možete uzeti bilo koju sobu. Dođite ovde za sat vremena. Nestrpljiv sam da se vidim sa Gibarianom... to jest Sartoriusom. Sumnjam da će vas pustiti unutra. On je u svojoj laboratoriji. Slušajte, svestan sam da se dogodilo nešto neobično,

i možda ja... Doktore Kelvin... Vidite... Molim vas, dođite za sat vremena. Idite i odmorite se. Sada nas je samo trojica na stanici: vi, ja i Sartorius. Znate ga sa fotografija. Ako vidite bilo šta neobično, osim mene i Sartoriusa, pokušajte da ne izgubite glavu. - Šta bih mogao da vidim? - Ne znam, to zavisi od vas. - Halucinacije? - Ne... ali ne zaboravite. - Da ne zaboravim šta? - Da nismo na Zemlji. Zašto ne bismo popričali večeras? Ne, dođite sutra ujutro! A. GIBARIAN ČOVEK za K. KELVINA Zdravo, Kris. Nemam puno vremena, a postoje neke stvari koje ti moram reći,

na koje te moram upozoriti. Pretpostavljam da već znaš šta mi se dogodilo. Ako ne, Snaut ili Sartorius ti mogu reći detalje. To što se dogodilo meni, malo je važno. Problem je u tome što to niko ne može da objasni. Bojim se da je to što se meni dogodilo samo početak. Ne bih to želeo, naravno, ali se to može dogoditi svima vama. Ovde se to može dogoditi svakome. Ali ne misli da sam poludeo. Poznaješ me dobro. Ako stignem, reći ću ti zašto sam ovo učinio. Ako ti se to dogodi, znaj da to nije ludilo. To je glavna stvar. Što se tiče nastavljanja našeg programa istraživanja, ja sam istog mišljenja kao i Sartorius.

Bombardovati plazmu okeana X zracima visoke snage. Znam da je zabranjeno, ali nema drugog izbora. Toliko ste se zaglibili. To može biti način da se pomeri sa mrtve tačke... To je jedinstvena šansa za kontakt sa ovim čudovištem. Druga rešenja ne postoje. Ako ti... Doktore Sartorius, ja sam Kelvin. Stigao sam pre dva sata. Razumite, ja sam u smešnoj situaciji ovde. Ako mi ne otvorite, ja ću razbiti vrata! U redu, otvoriću vrata, ali ne ulazite unutra. Ja ću izaći. Moje ime je Kelvin. Mora da ste čuli za mene. Radio sam sa Gibarianom. Dr. Snaut mi je rekao za Gibariana... Ne mogu da verujem. Dakle, čuli ste priču.

Da, strašno. Ne znam detalje, znam samo da je mrtav. Svi možemo umreti. Ali je on zaveštao da bude sahranjen na Zemlji. Kosmos je loš grob za njega. Gibarian je želeo da bude u zemlji, sa crvima. - Da li ste ikada čuli za Bartona? - To je pilot koji... Da, on je bio u ekipi koja je tražila Fehnera. Fehner je umro veličanstveno, a Gibarian se uplašio. Nije lepo sada govoriti loše o njemu! Sada treba razmišljati samo o dužnostima. Prema kome? - Prema istini. - Znači prema ljudima. - Tu nema istine. Pogledajte... Vaš stav nije lep! Vaša navodna hrabrost je nehumana! Slušajte, vi! Idite. Očigledno ste preosetljivi. Morate se prilagoditi. Dobro zdravlje vam želim. Razgovarao sam sa Sartoriusom. Po meni vrlo loš tip. On je vrlo talentovan naučnik. Čini mi se da sam bolestan.

Sa vama je sve u redu, ali nećete da poslušate savet. Pored nas trojici, ima li još koga na stanici? Da li ste nešto videli? U vezi čega ste me upozoravali? Koga ste videli? To je čovek? Da li je ona realna? Da li se može dodirnuti ili povrediti? Kada ste je videli poslednji put, danas? A ti? Kako da znam ko si ti? Tiše... - Odakle se ona pojavila? - Ostavi me na miru! Plašiš se... Ne brini. Neću misliti da si lud... Ja, lud? Gospode, ne znaš ništa... Lud! Ludilo bi bilo spas! Slušaj, Snaut... Sve je tako besmisleno... Oni mene ne razumeju. Misle da sam poludeo. Moram to da uradim, zato što se bojim da će ući ovde. Mislim na Snauta i Sartoriusa.

Ne shvataju šta rade. Plašim se, Kris ne mogu... Niko nikada neće razumeti... Gibariane, otvori vrata! Ne budi lud! To smo mi, Snaut i Sartorius! Želimo da ti pomognemo! Kažu da žele da mi pomognu. U redu, prestanite sa kucanjem! Ja sam svoj sudija. Da li si je video? Pokušaj da shvatiš, Kris, ovo nije ludilo. To ima veze sa savešću. Stvarno sam se nadao da ćeš stići ovde na vreme. Kako si... Tako je dobro.. Ali nisi mogla... Kako si saznala gde sam? Kako "kako"? Nemoj, to golica. - Gde su moje cipele? - Cipele? Ne... nisu tu. Ko je ovo?

Kris, ovo sam ja... Znaš... imam osećaj kao da sam nešto zaboravila. Ne mogu da razumem... Da li me voliš? Zašto me to pitaš, Hari, kao da ne znaš. Moram da izađem. Neću dugo, sačekaj me ovde. - Idem sa tobom onda. - Ne. Brzo ću se vratiti. Ne! Šta ti je? Zašto? Ne znam... Ne mogu... Šta ne možeš? Osećam kao da moram da budem sa tobom... stalno, da te gledam... Zašto si tako detinjasta? Imam posla, Hari. U pravu si, luda sam. A što se tebe tiče, nervozan si kao i Snaut. - Kao ko? - Kao doktor Snaut. A odakle ga ti... Moram da idem. Ako hoćeš, možeš poći sa mnom.

Ali nećeš moći da uđeš u kombinezon sa svojom haljinom. Pomozi mi, ne mogu sama. Zašto me tako gledaš? Preuzeto sa www.titlovi.com