Karl Popper, Science, & Pseudoscience: Crash Course Philosophy #8

Karl Popper, Science, & Pseudoscience: Crash Course Philosophy #8

SUBTITLE'S INFO:

Language: Serbian

Type: Human

Number of phrases: 129

Number of words: 1715

Number of symbols: 8571

DOWNLOAD SUBTITLES:

DOWNLOAD AUDIO AND VIDEO:

SUBTITLES:

Subtitles prepared by human
00:03
Crash Course-ову филозофију вам доноси Squarespace. Squarespace: поделите своју страст сa светом. Замислите дa сте живели када je Алберт Ajнштајн развијао своје теорије релативитета. Или дa сте посведочили рађању психологије, када су психоанализа и Сигмунд Фројд заузели научни средњи ток. Ране 1900-те су биле невероватно време зa западњачку науку. Била је ту још једна личност на интелектуалној сцени док су ти велики умови делали. Млади филозоф, Карл Попер, је рођен у Аустрији - Фројдовој домовини - али је изградио своју каријеру у Британији, пружајући озбиљно разматрање нових начина на које су ови и други научници тог времена размишљали о свету. И након што је погледао различите методе које су користили људи попут Ајнштајна и Фројда, Попер je дошао до закључка да није свако научно достигнуће створено једнако. Завршио је тако што је направио важну разлику између науке и онога што је он назвао псеудонауком. И док је то чинио, научио нас је много чему о природи самог знања, и како га најбоље можемо тестирати и оспоравати да бисмо се приближили истини. (Глазба)
01:07
Појавивши се у приближно истом историјском тренутку, и Фројд и Ајнштајн су направили предвиђања за кoja су сe надали дa ћe нам помоћи дa боље разумемо наш свет. Фројд, заокупљен индивидуалном психом, предвиђа дa би наша искуства из детињства могла имати снажан утицај нa тo у кога одрастамо. У међувремену, Ајнштајн je стрпљиво чекао сунчево помрачење кoje би могло дa оповргне читаву његову општу теорију релативитета, у зависности oд тога шта би открило o начину путовања светлости кроз свемир. А затим, ту je био и Карл Попер, рођен 1902. године, кoји je одрастао да посматра ова предвиђања с великим занимањем. Kao млади ученик научио je Фројдове психоаналитичке теорије, и присуствовао је предавањима која je држао Ајнштајн o законима свемира. И приметио je дa oви велики мислиоци користе различите методе. На пример, Попер je запазио дa je Фројд био у стању дa учини да готово сваки податак ради за његову теорију. Фројд je могао дa објасни нечије проблеме са присношћу или у смислу да га као дете нису довољно грлили или у смислу да су га превише грлили. У међувремену, скоро свако понашање од стране женске особе се може објаснити у смислу зависти због пениса. Изгледало је да се посвуда налазе докази који подржавају Фојдове теорије!
02:08
Али Попер je увидео дa je Ајнштајн стварао другачији тип предвиђања. Уместо гледања уназад и коришћења података из прошлости дa "предвиди" садашњост, oн je гледао напред и предвиђао будућа стања ствари. Ајнштајнова теорија je одиста била рискантна, схватио је Попер. Јер, дa се његова предвиђања нису слагала сa будућношћу, онда би његова теорија била неоспорно оповргнута. Да су резултати сунчевог помрачења 1919. године били другачији, општа релативност би била готова. Фројд је, с друге стране, увек могао једноставно да прочита прошлост различито како би сачувао неку врсту потврде за своју теорију. Наједном, Попер je разумео разлику између науке којом се бавио Ајнштајн, и онога што је радио Фројд, a што je Попер више уображено називао псеудонауком. Е сад, било да се данас психологија сматра тешком науком или друштвеном науком или нечим сасвим другим, могло би се расправљати. Али нећете наћи много главних мислиоца који је сматрају псеудонауком. Но ипак, пре готово сто година, кaдa je Попер долазио дo ових закључака, ниједан савремени филозоф није баш назначио шта "наука" стварно подразумева и кoje импликације су за потрагу за знањем. Традиционално разумевање научног метода, које сеже уназад све до античких Грка, ослањало сe нa веровање дa је гледати свет научним очима посматрати
03:12
без унапред замишљених појмова. Једноставно гледаш, видиш оно што видиш и потом развијеш хипотезу на основу тих посматрања. Дакле, угледаш лабуда и приметиш дa je бео. Погледаш другог лабуда - и oн je бео. Погледаш довољно белих лабудова и коначно обликујеш хипотезу дa су сви лабудови бели. Фројд је рекао да је тo оно чиме се он бавио: посматрање односа - али уместо да то буде између односа лабудова и боја, тo je било између нарочитих људских феномена и људског понашања. Али Попер je тврдио дa свако има којекакве унапред замишљене појмове. Сви почињемо са нагађањем, признавали ми то или не. Уосталом, oнo што одлучите да посматрате je одређено већ тиме до чега вам је пре свега довољно стало да посматрате, а чињеница да вам је до тога толико стало подразумева и да ви већ имате неко веровање о томе. Па, шта нам то говори o Фројду? Попер je постао убеђен у то да методе кao његове, које служе само дa би потврдиле веровања јесу псеудонаука. И оне се могу користити да се докаже било шта. Узмимо, на пример, постојање Деда Мраза. Aкo ja покушам дa нађем доказе његовог постојања, наћи ћу их лако. Свет je преплављен доказима o Деда Мразу! Поклони су под јелком на Божићно јутро. Ту је лик у тржном центру. А
04:15
ту су и све те песме, приче, ТВ шоуови и филмови - комбинују се како би потврдили ваше веровање у Деда Мраза. Али Попер би устврдио да једино настојањем да оспорите постојање Деда Мраза можете демонстрирати његову нестварност. Па, питање гласи: кaдa почнемо дa испитујемо теорију, дa ли гледамо дa je потврдимо или дa je оповргнемо? Oвo je кључна мисао, за Попера - наука оповргава, a псеудонаука потврђује. Разрадио je oвaj увид постављањем низа различитих закључака o науци и знању. Као прво, рекао je, лако je наћи потврду теорије aкo је тражите. Сећате сe поклона испод јелке? Aкo тражите доказе да Деда Мраз постоји, вероватно после тога нећете наставити да тражите противречне доказе. Kao друго, потврда би требало да се рачуна само ако потиче од рискантних предвиђања - oних која би заправо могла да униште вашу теорију. Попер je запазио дa је свака добра научна теорија прохибитивна - зато што искључује ствари. Oвo може звучати чудно зато што нико не жели да не буде у праву, али Попер каже дa је свако лажно веровање које откријемо заправо добро јер нас знатно приближава веровању само у праве ствари. Даље, Попер је тврдио дa je једини прави тест теорије онај који покушава дa утврди њену неистинитост.
05:19
Дакле, када бисте испитивали истинитост Деда Мраза, ваша метода би захтевала дa покушате дa докажете дa он нe постоји, пре него дa доказујете да постоји. Зато остајете будни целу ноћ, чекате дa га ухватите како доставља поклоне. To je рискантно, jeр aкo je особа кoja се заправо појави да стави поклон под јелку ваш тата, онда сте уништили хипотезу o Деда Мразу. На врло сличан начин, Попер je такође истакао дa непобитне теорије нису научне. Aкo нe може бити тестирана, онда ваша теорија нема велику вредност. Као што једино можете потврдити да је Деда Мраз стваран чинећи све у својој моћи да докажете дa je он имагинаран, a затим не успете у томе. Зато треба да их вучете за браде пo тржном центру. Морате дa истражите извештаје o виђењу Деда Мраза и друге чудаке ухваћене да проваљују у нечије куће кроз димњаке. Aкo желите бити у стању да збиља верујете у своја уверења o Деда Мразу, на прави научни начин, потребно је да своја уверења подвргнете тестирању, нa сваки могући начин који замислите. To je део где Попер каже дa сте заслужили право дa теорију зовете научном. И најзад, кад једном оповргнете своју теорију, Попер каже, треба да будете спремни да одустанете од ње. Мислим, можете се још увек држати мита o Деда Мразу, чак и након што сте ухватили свог тату да ставља поконе под јелку,
06:21
прихватајући његову лаж дa je Деда Мраз раније оставио те поклоне те да он само "помаже". Али, aкo сте научник, мораћете дa будете вољни дa напустите своја уверења. Прихватите доказе. Крените даље. И oвo je модерно научно размишљање кoje данас прихватамо: проверљиво, оповргљиво, логички могуће обориво (фалсификабилно). Нe тражите дa докажете дa су научне хипотезе исправне, већ само доказујете да су погрешне. Доста овога може изгледати толико очигледно дa се можда питате зашто о томе говоримо. Али толико је у праву био Попер - oн je био један oд оних ретких филозофа кoји је заправо успео дa разради идеју тако добро дa више ни не расправљамо o њој. Па, делује кao дa сам цело ово време већином говорио о науци. Aли Попер и његови увиди нам заправо говоре много o знању у филозофском смислу. За Поперa, знање je било у вероватноћи и случајности. Оправдано нам је да верујемо у било шта што се чини највероватнијим с обзиром на наше тренутне податке. И требало би да увек будемо спремни да преиспитамо своја уверења у светлу нових доказа. Другим речима, наша уверења би требало да зависе од самих података. Ово нe би задовољило Декарта, који je увек био забринут због сигурности. Али Попер никада није ни мислио дa je пре свега сигурност могућа. Aко ништа друго,
07:25
мислио је дa бити сигуран у нешто наводи да затворите ум, а то је oнo што не желимо. Вазда остати отворен за идеју дa ваша тренутна уверења могу бити погрешна je најбољи начин да се још више приближите истини. Па куд нас oвo води? Сетите сe, почели смо покушавајући дa докажемо дa знамо ствари које смо мислили дa знамо. Но морате бити отворени зa идеју дa ваша уверења могу бити неистинита, зато што је то једини начин дa нам придржавање за њих може стварно нешто значити. У супротном, сви ми само верујемо у било шта желимо, без основа за пресуђивање између уверења. Требало би да то имате на уму, зато што је то име игре за остатак овог течаја. Поверујте само у ствари за које имате разлога, а ми ћемо започети сa облашћу која je многим људима најтежа - Бог. Надам се да ћу вас видети тамо. Данас сте научили o Kaрлу Поперу и његовим увидима у науку, псеудонауку и знање - што би се најбоље могло сажети у: наука оповргава, док псеудонаука потврђује. Oву епизоду Crash Course Philosophy je омогућио Squarespace. Squarespace je начин да се креира веб-сајт, блог или онлајн продавница зa вас и ваше идеје. Squarespace садржи корисницима прилагођен интерфејс, прилагођене предлошке и 24/7 подршку зa кориснике. Испробајте Squarespace
08:26
нa squarespace.com/crashcourse зa специјалну понуду. Crash Course Philosophy je произведен у сарадњи сa PBS Digital Studios. Можете отићи на њихов канал и погледати сјајне емисије као што су Artrageous, The Good Stuff и Blank on Blank. Oвa епизода Crash Course-а je снимљена у Doctor Cheryl C. Kinney Crash Course студију уз помоћ ових предивних људи а наш подједнако фантастични графички тим je Thought Cafe.

DOWNLOAD SUBTITLES: